Nova Evropa

снажније развила спортска мисао у лето године 1921; чим су сви њени пријатељи нашли заштите и потпоре код својих клубова, почео се дизати и њихов квалитет. Свуда се почело редовно и марљиво тренирати. Још исте године састају се клубови на. оштру узајамну конкуренцу, и повећавају своју агилност. Унаточ сразмерно кратком времену рада, и великим финансијалним тешкоћама, може данас Оловенија успешно суделовати У свим врстама, спорта који се негују у нашој домовини. Место је тако и пред међународним форумом показала већ на разним пољима лепе резултате. Једино треба пожалити, што разумевање шире публике за, спорт није још таково како би га заслуживали наши млади спортисти.

До 1908 Словенци нису неговали ногомета. Заслугом инж. Блоудка почело се за ту игру најпре интересовати средњешколско ђаштво, које је основало своје ногометне клубове, и почело с првим вежбањем. На свим странама наишли су на противштине. Тадашње школске области биле су у том правцу много конаервативније од данашњих, те су клубови само лагано напредовали. Сви ти клубови ујединили су се године 1910 у словеначки ногометни клуб »Хермес«, који си је уз велики напор стекао властито спортеко игралиште, те приредио 7. маја 1911 прву јавну утакмицу с тржачким ђацима. Паралелно с »Хермесом« развијала, се у Горици средњешколска, »Југославија«, али је та морала после Рата, ради талијанске окупадије, ликвидирати; њени су се чланови придружили разним клубовима, по Словенији, Највеће заслуге за почетак и развој ногомета у Словенији стекли су професори Кенда, Хочевар, Др. Томиншек, и Павлић, те поред инж. Блоудка такођер Ц. Хити и Е. Бетето. У Горици је радио А. Горјуп, а у Трету Е. Рајгел. У пролеће 1911, основан је клуб »Илирија«, коме је пошло за руком да, предобије за, фузију »Хермес«. Овај је клуб сад нагло налредовао, и постао такођер чланом аустријског »Ногометног Савеза«, али ради надијоналних опрека — нарочито с цељским клубовима — није подржавао никаквих односа с његовим члановима. У годинама. 1912, односно 1918, основани су »Взајемност« и »Олован«. Док су оба последња клуба, радила, у строго клупском интересу, и полагали посебну важност на индивидуално васпитање појединаца, могла је »Илирија«, под вођством тренера Јирковеког (из прашке »Олавије«, заслугом Г. А. Рормана), постићи неке лепе резултате споља, Деловала је врло живахно, и предњачила, свим клубовима у Словенији. Почетком Рата, морали су сви играчи наступити војну службу, просторије им је запосела, војска, па, је тако клуб престао деловати, Исто се десило и свима другим клубовима. Мало иза преврата, они су опет почели прибирати своје снаге, и током сезоне 1921 били су успостављени, односно поново основани, у ЈБубљани: »Илирија», »Слован«, »Спарта«, и »Овобода«; у Цељу: »Цеље«; у Марибору: »Рапид«, »Херта«, и »Роте Елф«.

Године 1921 преузима вођство словеначког ногомета — ЈНС, по свом овдашњем подсавезу. Клубови се деле на, разреде, те почињу да се натечу о првенство. Јакост клубова, расте у узајамној конкуренци. Година 1920 оснивају се у Љубљани нови клубови: »Хермес«, »Јадран«, »Приморје«, и »ЛАСК«; у Цељу: »Овобода«, а, у Марибору: »Марибор«, и »Весна«. И »Атлетичари« у Цељу, који су пре Рата, постојали као немачки спортски клуб, постају члановима Југословенског Савеза. Ради проширеног дело-

127