Nova Evropa

круга и обиља, посла одредио је подсавез своје егзекутивне одборе у Цељу н у Марибору. Словенија броји данас 21 ногометни клуб, који с малим изузецима негују разне врсте спортова. Прваком у ногомету остала је ољ самог почетка »Илирија«, али ће она у будуће морати напети све своје силе да си то место очува. У целости остаје словеначки ногомет за једну класу иза хрватског (то је последица, застоја, који је настао за време Рата), али се иначе сигурно може мерити с првацима осталих подсавеза. Будући да питање државне репрезентације, како је познато, није решено, није могуће о томе изрећи коначно мишљење; но изгледа да ћемо сен у том правцу доскора. »ујединити«. Међу словеначким играчима, имамо одличне снаге, али оне ради недовољног тренинга, те помањкања, трајне и озбиљне конкуренце, не долазе до потпуне своје вредности. У расположењу играча, стању спортских просторија, и у изгледима на успех, не игра најмању улогу материјални положај клубова, а. тај је у Оловенији, без изузетка, бедан. Поред самих спортиста морамо си такођер узгајати и спортску публику.

Оцењујемо ли успехе словеначких атлетичара на пољу лаке атлетике — Марибор н Цеље су деломично заостали —, морамо са задовољством констатовати, да смо врло брзо напредовали, Од скромних почетака. у крилу предратне »Илирије« подигли смо се, за неколико послератних година, до нивоа, да сада малоне сви клубови имају посебне лакоатлетске секције, са бројним члановима. Идеју лакоатлетских натецања, покренула, је »Илирија« (1920). Резултати су били сасвим почетнички, али се ипак показала хвалевредна енергија, па и техника, учесника. Основна слабост тадашњег лакоатлетеког спорта, лежала је у томе, што су сви атлети били у исти мах подједнако и ногометаши, па ови услед свога посебног ногометног тренинга нису могли да досегну потребну висину. Помало су се кристализовали из те масе спортиста они који су били надаренији за једну или другу грану спорта, па се онда почело с интензивним радом. Годину дана након оснутка »Приморја«, постала, је конкуренца оштрија. И млади »Јадран« је похвално учествовао у њој. Данашњи квалитет лакоатлетског материјала не досеже разреда старијих и рутиниранијих Хрвата, али су ипак могла два члана »Приморја« узети учешћа у интернацијоналним натецањима у Гетеборгу, и у неким другим нордијским местима, те достојно заступати нашу младу државу. Разлог што поједини клубови, с материјалом који много обећава, нису могли наступити под бољим погодбама, јест и помањкање спортских простора. Уважимо ли да у Љубљани само лва клуба имају своја властита игралишта, која су уређена и за лакоатлетски тренинг, а остали су упућени на гостољубивост својих конкурената, то је јасно зашто тај лепи спорт не напредује онако како би се могло желети. Надамо се да ће и лакоатлетска грана спорта наићи на толики интерес као ногометна, те да, ће си знати створити најпотребније услове за егзистонцију. Обиље добрих сила стоји на расположењу.

Поред лаке атлетике датира још из предратне добе такођер пливачки и веслачки спорт. Поред пливача старијег љубљанског спортског клуба, неговала, је »Илирија«, деломице у Љубљани деломице на. Бледу, с појединцима, ту грану. Њени су чланови учествовали о успехом на међународним пливачким утакмицама у Цриквеници и на Реци. За. Рата је

128