Nova Evropa

и тај спорт почивао, По преврату скупила, је »Илирија« своје пређашње пливаче, основала је своју властиту секцију, те приредила у оквиру Опортског Савеза цели низ приредаба, на води. У Марибору н у Цељу та се је грана мање неговала, јер ту нису погодовале ни водне прилике ни разумевање спортиста, јер спорт на води спада код нас међу оне који се још премало негују. Услед помањкања, места, и удобности, код нас је пливање и веслање врло отежано. Кад буду меродавни фактори увидели потребу тих уредаба, које имају и своју хигијенску страну, имаће и наши спортисти на води бољи положај и лепше успехе. При класификацији словеначког спорта на води треба, пре свега, имати пред очима, да наша јужнија, браћа. имају на мору већ по природи много згодније услове, те нам у тој грани безусловно предњаче. Нешто од тих угодности наследило је и љуољанско »Приморје« по својим члановима, из окупираних крајева, те они данас заузимају — осим у скакању — прва, места. — Веслање, што га досада негује једино Љубљански Опортеки Клуб, није се могло код осталих клубова, развити ради огромних трошкова, опреме. Па, и веслачи тога, јединог клуба, који имаде на расположењу богати парк чамаца, нису прекорачили границе своје уже домовине. Пре неколико година, наступили су демонстративно његови најбољи чланови, али је отада опет све уснуло. ГТребаће много пожртвовности и енергије да се тај лепи спорт подигне.

Три алпинске скупине што окружују Словенију са севера саме нас по себа зову у лепоте алпинеског света. Већ су св и наши стари одушевљавали за те красоте, те су се давно пре нас клизали и сањкали. Али они то нису неговали ради здравља, него ради забаве или из потребе. Почеци зимских спортова, падају у исто време кад се је уопће почео придизати спорт, тојест око године 1910. Клизање је код нас опћенито одомаћено, али се оно у строго спортском смислу премало негује. Кад су наши студенти високих школа, донели кући мисао уметног клизања, из туђине, нашло се додуше доста. брзо одушевљених присталица те струке — али су били без клизалишта, Кад је љубљанска опћина добила у своје руке управу клизалишта немачког »Клизачког друштва« у Тиволију, неговање је тог спорта знатно олакшано. Тада смо баш имали лепе, дуге сезоне, пуна, клизалишта, и много нараштаја. Прашки мајстор, Др. Рихлик, неколико је пута јавно разлагао основне појмове те тада, непознате уметности, те су пре Рата, ти пријатељи спорта на, леду, који су већином били члановима ногометног клуба »Илирија«, постигли боље успехе него што их могу показати данас. До међуклупских, односно интернадцијоналних, утакмица тада ипак није дошло. После Рата посветило се систематском тренингу у уметном клизању само мало негдашњих аматера, те је једина. зимеко-спортека _ секција »Илирије« која још негује — жалибоже, прескромно — клизалачки спорт, и која нема, осим у цељском Спортском Клубу, никакве конкуренце. За данашњи развој уметног клизања, стекао је много заслуга некадашњи светски првак Др. Фукс, који је својом прелазном наградом за првака у тој спортокој грани потакнуо конкуренцу и заинтересовао остали спортеки свет; али је на сваки начин помањкање уметних клизалишта, а још више незгодне климатске прилике, трајна препрека, за правилно вежбање и упражњавање овога, лепог спорта у нас.

129