Nova Evropa

добру страну, да даје могућност употребљавања, личности, које стоје Министарству на расположењу, према њихову образовању и њиховим способностима; — ту се дакле стварају одлични познаваоци једнога градива, па, је тако ујемчено да. бе се питања, која подједнако долазе у обзир за, сав заједнички живот народа, на нети начин решавати; али мана овог система, лежи у томе, што се тиме лако сужава, поглед, и негује одвише специјализовање, које лако поред посебне струке пушта с вида политичке импондерабилије. Раздеоба Министарства по географско-полнтичким групама олажшава, насупрот, јединственост у држању према, појединим државама узимајући у обзир њихове политичке везе, и продубљује познавање целокупног државног живота оних земаља које су спојене у дотичном одељењу; али лако доноси са собом опасност недовољне дубине у појединим стручним питањима. Користи и недостаци оба. ова система. могу се спретним укрштавањем одељења међу собом изгладнти, те оба система удружена. могу донети изврсних резултата, док се ниједан од њих не може шаблонски до крајњих конзеквенца провести, него ће се увек више нли мање радити о једној комбинацији међу њима. И ту су одлучне личности које воде, односно које по одељењима, раде.

Немачки спољни уред, коме је на челу, као управљач целе спољне политике, стајао државни капцелар, а којим је управљао један државни секретар, био је, све до Светског Рата, раздељен на, стручна одељења; поред једног политичког одељења, које се бавило такозваном високом политиком и дипломатским персоналијама, било је још трговачко-политичко, правно, персонално, и новинско одељење. Године 1918—1919 извршена је реформа, у правцу географеко-политичког равдељења. посла, тако да сада, постоје три одељења. за. поједине земље, а, онда три стручна одељења. Та, три одељења, по земљама, јесу: 1) Западна н Јужна Европа; 2) Источна и Северна, Европа, и Азија; и 8) Велика Британија, британске колоније, Америка, и Афрнка, Та, одељења имају дужност да, израђују све предмете који се тичу односа, државе према дотичним иностраним државама. Поред тога, постоје још три стручна одељења: за личне ствари и администрацију, за, правне односе, и за културне односе према иностранству. Напокон, овом је Министарству подложно и »Уједињено новинско одељење државне владе«. Сваком одељењу стоји Ha, челу један министеријални директор, под којим се налази известан број саветника, као референата, легадијоних саветника, и других помагача. На челу Спољном Уреду, и спољној служби уопће, стоји државни Министар за, Спољне Послове, коме помаже један државни секретар.

Једна. од особености немачке спољне службе јесте, да у неким немачким градовима. постоје уреди Министарства Опољних Послова, за извањеку тргоBHHy [»Zweigstelle des Auswartigen Amis fir Aussenhandel1«), којима, је задатком да у свим питањима извањске трговине траже и подржавају везу са месним интересима. Тиме се жели получити да на економском пољу. постоје уски узајамни односи између немачког господарског живота и спољних заступотава..

Извањска заступства овог Министарства деле се, као што је то и код других великих сила, у амбасаде (Париз, Лондон, Мадрид, Рим код Квиринала, и Рим код Ватикана, Вашингтон, и Токио), посланства ] и П класе, генералне конзулате, и конзулате; поред тога има, с обзиром на прописе

187