Nova Evropa

Организација немачке спољне службе.

Позната, је ствар, да организација које државне административне група, и њених чланова, сама по себи није меродавна за њену способност и политички успех. Разноликост дешавања. у држави изиграва, често организацију ма била она и највештија, а политичке нужде кадикада неумољиво сметају брижно смишљену строју административне делатности; али, нре свега, имамо чињеницу, да иза сваке организације стоји, на. крају крајева, једна. личност, са свим својим јаким и слабим странама, са својом многострукошћу и својом непрорачунљивошћу. Лични носиоци једне државне функције дају његову дејству своју душу, утискивају му свој жиг, па бе и најбољи државни поредак бити немоћан нема ли живих снага, које му показују и спремају пут до успеха. Примера. ће зато наћи врло много онај који прати развој административних власти било које државе, те посвећује пажњу личностима, које су као чланови државног и административног организма. вршиле или врше утицај на развој државе. Организација, у којој су они дејствовали, била је само оквир у коме је њихова личност показивала своју праву вредност.

Ни у једној другој грани управе не потврђује се ово искуство више него у вођењу спољних послова. По својим стварним резултатима долази овде организација у други ред, иза осталих фактора који пре свега. дају одређени правац спољњем развоју једне државе. Амо спадају нарочито све оне силе које се налазе у држави а које делују и извана, као што је географеки положај, односи продукције и висина културе, прометна, средства, народна марљивост, народно здравље, те војничка снага. Недостаци у тим предпоставкама могу се додуше вреноћом организације спољне службе донеклб поправити, али никада потпуно изравнати. По важности стоји онда над организацијом политичко вођство, које почива поглавито на личности, те оно може унаточ недостатном уређењу техничког апарата. постизавати успехе, односно ин уз најсјајнију организацију навалити на земљу несрећу. На крају ће дух, у коме носиоци праве спољне службе врше своје задатке. у иностранету, јаче него ли икоја. формална организаторна мера одређивати спољну делатност државе.

Иако на тај начин ти главни елементи имају превагу, било би ипак криво ако се организацији не би посвећивала довољна пажња. Она ствара средетва, машину којом се служи личност, како би могла да развије што већу снагу, и што је то средство савршеније утолико ће бити јаче дејство, уз остале једнаке факторе. У том смислу постаје организација спољне службе важним задатком државног вођства, те се њој донста у свим државама и обраћа највећа. пажња.

У основним цртама организације разлике међу државама дашто нису одвише велике; једва да ће и бити државе у којој вођење спољних послова, није поверено једном централном уреду под називом Министарство Спољних Послова, или слично, а спољна служба расподељена на различна заступства на страни. Особености почињу, међутим, већ и код уређења саме централе. Ту имамо углавном два. система, од којих има сваки својих одлика, и својих мана. По једноме се деле послови с гледишта. стручнога, а по другоме с гледишта географско-политичког. Први систем има ту

186