Nova Evropa

Austrija od sloma Monarhije. Ona je imala da sprovede opšte nakane austrijske savezne vlade, koje su išle zatim, da izazovu i učvrste poverenje u austrijsku miroljubivost, korektnost, i vernost ugovorima, da stave na čvrste i prijateljske osnove odnose Austrije prema drudim državama, poimence prema susedima, da obnove normalne privredne odnošaje, te da izazovu u svetu razumevanje za privredne i finansijske teškoće i nevolje Austrije, i za potrebu da se, s pomoću jedne naveliko organizovane obnovne akcije, Austrija od propasti spase i načini središtem mirna i miroljubiva razvoja u srcu Evrope. Može se reći, da je austrijska spoljna služba već dosad mnogo doprinela u tome pravcu, te da sa svojim radom može biti zadovoljna.

Max von Hoffinger, legacijoni savetnik I. klase, otpravnik poslova pri

kr, vladi S. H. S. u Beogradu.

Румунска спољна служба.

Још пре Рата, док је био у опозицији, покојни Такн Јонеску показивао је много интереса, па н много разумевања, за спољну политику. Зато је доцније, када је дошао на владу, себи задржао портфељ Министарства, Опољних Послова; а чим је пребринуо прве бриге око уређења нове проширене Румуније, н око њена међународног положаја, он је приступио реформи румунске спољне службе. Та. реформа, спроведена, је нарочитим завоном, 1921 годинв.

Интересовање Таки Јонеска за спољну политику манифестује се јасно и у овом закону: у њему је највише изграђена, дипломатска каријера, док јв најгоре прошла конзуларна, служба. Он је штавише наметнуо државном бупету деобу ове две службе нако су онвб пре Рата биле спојене, Тај си луксус иначе могу дозволнти само велике државе, које имају, поред довољно средстава, и довољан број чиновника једне и друге струке, тако да њима могу попуњавати несамо сва, дипломатска већ и сва конзуларна звања. Јер овако, кад су обе струке одељене, онда чиновници сваке струке ступају у службу са нарочитом наобразбом, и онда је немогуће да конзуларне послове врши или надзирава чиновник дипломатске струке, или обратно.

Румунски закон од 1921 године предвиђа дакле поделу на централну администрацију, или министарску службу, те на дипломатску и на конзуларну службу.

На челу Министарства стоји Министар Спољних Послова, али његовом администрацијом управља Генерални Секретар. Под њиме стоје директори одсека, а под овима, чиновници дипломатске и конзуларне службе. Министаретво је подељено на следеће одсеке: 1) за особље, протокол и одликовања: 2) за политику и уговоре; 8) за. трговину н конзуларну службу; 4) за рачуноводство; 5) за архиву, и 6) ва регистратуру. Осим тога. постоји Управа. за правне и за пограничне ствари, као и биро за штампу; и Управа Кабинета Министра.

195