Nova Evropa

Румунија је, након ове реформе спољне службе, успоставила била, већи број дипломатских представништава, на, страни, које је доцније, штедње ради, морала. да редукује н сведе на минимум. Данас постоје посланства. у Вашингтону, Лондону, Паризу (уједно ни за Шпанију и Португалију), Брислу (уједно за Холандију и Луксенбург), Берлину, Копенхагену (уједно. за Шведску и Норвешку), Берну, на, Квириналу и Ватикану у Риму, у Бечу, Београду, Будимпешти, Прагу, Варшави, Софији н Атини, и комесаријат У Цариграду. Сва та посланства. воде пуномоћни министри и само изузетно отправници послова.

Конзуларна звања су већином хонорарна. Активних конзулата, са чиновницима. од каријере, има само неколико, као у Будимпешти, у Бечу, Џариграду, Солуну, Риму. Постоје осим тога конзуларне канцеларије, додељене посланствима, као например у Београду, Паризу, Лондону, и по другим местима.

Румунска чиновничка, хијерархија разликује у дипломатској служби: две класе министара или посланика, једну класу саветника, три класе секретара, и једну класу аташеја; а конзуларна служба познаје само конзуларног агента и канцелара. као ниже, и вицеконзула, конзула, и генералног конзула као више чинове. Тамо где нема дипломатског представника може генерални конзул да буде дипломатски, односно политички агент, или отправник послова. У Министарству Опољних Послова има Генерални Секретар чин министра или посланика прве класе. Осим означеног особља, могу посланствима и конзулатима бнти додељени и драгомани, судије, асесори, тумачи и канцеларијско помоћно особље без квалификације.

Аташеји морају служити најмање две године пре него што постану секретари посланства. Између појединих класа секретара захтевају се најмање три, а између секретара прве класе и саветника, као и између овог и посланика, најмање четири године службе. Између вице-конзула и конзула, односно конзула и генералног конзула, потребне су четири године службе, — Чиновници се могу налазити у статусу активитета, расположења, и пензије. Као границе етарости важе 70 година за шефа. мисије, а 60 година за. _ остале; или пак 30 година, службе.

Образовање, или квалификација, највиша је за дипломатску службу: ступање у ову, и у посланичку каријеру, везано је за академски град и за дипломатски испит. Кандидат мора да, је апсолвирао права, да је најмање 21 а највише 80 година стар, н да је положно испит из уставног и међународног права, нз елемената грађанског, трговинског, H поморског права, из елемената. привредне и финансијске политике и статистике, из историје уговора, из француског и румунског језика и румунске књижевности. — Унапређење за, секретара. посланства, пак везано је за други дипломатски непит (на истих предмета осим уставног права), даље из дипломатске повеснице и из питања, о протоколу.

За ступање у конзуларну службу захтева се апсолвирано право, или виша трговачка школа. Осим тога, могу постати конзуларни чиновници канцелари са три године праксе, Од кандидата за конзуларну службу пе вахтева се пријемни непит.

Што се тиче бивших аустро-угареких чиновника румунске народности, њих је румунска влада преузела, уколико дабогме нису бнли компромито-

196