Nova Evropa

вани: и то несамо конзуларне и дипломатске чиновнике, са њиховим дотадашњим, или са вишим чином, и без испнта, већ и друге, административне и полнтичке, чиновнике из нових крајева, од којих су само њих двоје имали да полажу пријемни испит.

Ђ. Ћ.

Ekonomski pregled. Strani kapitali u našoj privredi,

Danas, uz veoma rijetke iznimke, već polako prevladjuje mišljenje, da naši vlastiti kapitali nisu dovoljni za finansiranje čitave naše privrede. Svaka agrarna država, i pri djelomičnom prelazu k industrijalizaciji i kapitalizmu, prisiljena je da apeluje na stran kapital, odnosno da ga pripusti da saradjuje oko podizanja te njene nove industrije, Prvo zato, što agrikulturna produkcija sama ne ostavlja dovoljno suviška kapitalu, koji bi se onda upotrijebio za finansiranje industrije i trgovine. Drugo, što je kreditna organizacija kod većine agrarnih država pretežno još primitivna, te nije u stanju da koncentriše ni ono malo raspoloživa kapitala. Dapače, agrarne su države, i za samo pokriće državnih potreba— kao što su: gradnja željeznica ili naoružavanje vojske — pa čak, tu i tamo, i za pokriće redovitih izdataka, prisiljene da potraže kapital u inozemstvu, budući da domaće tržište nije još u stanju da eventualno preuzme jedan ovakav zajam. Sukcesivno, sa napredovanjem vlastitog kapitalizma, naravno u odnosu prema privrednom razvitku dotične zemlje, prestaje i poireba za investicijom stranog, dok eventualno ne nastupi takovo stanje da se može preći i na eksport vlastitog kapitala, Tu fazu prešle su, zadnjih decenija, upravo zadnjih godina, Sjedinjene Države Amerike. Neke države opet, koje se nalaze u zgodnom položaju, ili koje imaju zgodne veze, igraju pri plasiranju stranih "kapitala kao neku ulogu posrednika; preuzimlju, naime, kapitale u onim državama koje imaju kapitala u izobilju, te u kojima prema tome vlada redovno i niski kamatnjak, da ih uz vlastiti riziko plasiraju u zemljama u kojima vlada nestašica kapitala te gdje je prema tome ı kamatnjak veoma visok. Razlika izmedju kamatnjaka država sa razvijenim i država sa primitivnim kapitalizmom umije biti veoma znatna. ;

Da mi oskudjevamo potrebnim kapitalima najbolje nam govor činjenica, da kamainjak kod nas iznosi do 20 i 30%, i da se ni uz taj kamatnjak ne može da dodje do željenih sredstava, Naši vodeći novčani zavodi plaćaju već kamatnjak na uloge i po 15%, samo ako su za stanovito vrijeme vezani, Nego, ovaj put ne mislimo se baviti o potrebi priticaja stranog kapitala u našu privredu, i o utjecaju tog kapitala, odnosno o eventualnim štetama koje priticaj stranog kapitala može da ima. To ostavljamo za drugu priliku, Ovaj put mislimo se uglavnom zadržati samo na tome, na koje sve načine stran kapital može da pritiče u privredu, te o prednostima i manama pojedinih načina plasiranja stranog kapitala,

197