Nova Evropa

бора није још дошло, лежи свакако у чињеници, да би њиме КЕ: Пашић изгубио надлежност над Диспозицијоним Фондом, у свима његовим видовима. А без Диеспозицијоног Фонда, који Г. Пашићу замењује све системе и све принципе, он не би могао да влада ни једнога дана. Овај увет дакле претпоставља, да. се Г. Пашић дефинитивно повуче од политике.. Зато он нма. најмање изгледа на скоро испуњење, маколико да је приредан н логичан.

5.

Uloga vladaoca u našoj spoljnoj politici,

Le roi гебпе; 11 пе бочуегпе раз,

Thiers.

Problemi spoljne politike uvek su zadavali brige državnicima. Nikada valjda tako teške kao danas. Svetski Rat iz temelja je DOljuljao mnoge institucije i srušio mnoge predrasude. Tako je tajna diplomacija, inspirisana interesima dinastija i vodjena izvan ili protiv volje naroda, pretrpela slom, Nastala su nova vremena. i nove potrebe koje zahtevaju moderniju i moralniju spoljnu politiku. Danas je vojska sinonim naroda, i diplomacija, u svojim kombinacijama angažuje sudbinu cele zemlje, Narod nije više jedna pasivna gomila već jedna aktivna politička sila, On postaje glavnim činiocem u medjunarodnim odnosima, Zato hoće da zna ko da vodi i ko pregovara u njegovo ime sa stranim državama, To nije samo jedna želja već jedno pravo koje niko ne može da mu ospori,

Organi spoljne politike jesu : vladalac, Ministar Inostranih Dela, kabinet, parlamenat, i javno mnjenje, Od njihove saradnje zavisi uspeh u medjunarodnoj politici, Nigde odnosi tih organa nisu u tolikoj meri pobrkani kao kod nas, Ta je palo naročito u oči prilkom istočne krize. Naš kralj odlazi u London da ispita raspoloženje »Porenj Olisa«, G, Pašić juri za njim i stiže do Pariza, G. Ninčić očajava u Ženevi, jer da niko ne obaveštava o demaršima koji se čine, Posledice takova rada, u kome se ogledaju uzajamno nepoverenje i lična surevnjivost, brzo su se pokazale : kralju zameraju da sa Ministrom Dvora vodi spoljnu politiku ; Ministar Тпоstranih Dela daje izjavu u korist Turske, a tu izjavu šef vlade deгалије !.,.

U demokratskim državama parlamenat i javno mišljenje su od presudnog značaja za orijentaciju spoljne politike, Kod nas se njihov uticaj jedva primećuje. Мета zemlje u kojoj je javnost manje obaveštena o spoljnim dogadjajima od naše, Isto tako nema parlamenta koji se manje interesuje za spoljnu politiku od našeg. To je očevidna šteta, Nesamo za narod, već i za njegove sopstvene vodje, Spoljna politika je Jaka ako se naslanja na narodnu volju i narodnu svest. G. Ninčić se nedavno žalio na agresivan stav zagrebačke štampe prema Rimu, povodom izvršenja Rapalskog Ugovora. Lepo. Ali šta

180