Nova Evropa

појаве врло су компликовани, и леже, с једне стране, у самом трајању револуцијонарног преврата, а с друге стране, делом у неспремности чланова. Луме за упоран отпор у револуцијонарној борби а делом у односу појединих думских фракција према сазиву Думе, у даном моменту. Не треба, међутим, заборавити, да. је Дума била распуштена 26. фебруара, указом Императора Николе И, те да је прекинула била рад на. неодређено време заједно са Државним Саветом.

Тачну и јавну представу о расположењу војске на фронту, н њену односу према преврату, ми нисмо били у могућности да саставимо, због одсуства извештаја и брзине са којом су се развијали догађаји; али сам факт, да су сви главни команданти на фронту, по чевши од Великог Кнеза Николаја Николајевића, саветовали Императору Николи Ш да се одрекне престола, служио је као довољан доказ, да се према преврату, који је извршен у ПЏетрограду, војска на фронту односила позитивно, а што је и пројект абдикације био састављен у Главном Штабу и отудапослан Императору у Џеков, јасно потврђује ову мисао.

() томе, како су се односили Дума и њен Привремени Комитет према, војеци, може се судити по следећим документима. 27. фебруара, рекао сам, на крају свога. говора 9. резервном гардијском пуку, следеће речи: »Позивам вас, браћо, да. се сећате, да су војне јединице само онда снажне кад су у свом реду и кад се официри налазе уз своје јединице...« А на Московеком Државном Сабору, у августу 1917, у моме обраћању Влади, рекао сам Керенскоме ове речи: »Ваша је кривица дезорганизација Армије, која није умела да се одупре непријатељској навали. Узрок ове дезорганизације није у војсци. Ја сам видео, како се наша Армија без пушака, бранила од наоружаног непријатеља лопатама и секирама, а сад излази, да су ти хероји препуни страха! Зар је могуће да Влада није имала снаге; а ако је имала, онда зашто је није употребила, да заустави преступну агитацију, која је развратила нашег војника и учинила, га. неспособним за борбуз« И најзад, у резолуцији Четврте Думе на том истом Московеком Сабору. У тачки 2. говори се: »Ради постигнућа поменутих циљева, борбена. слособност оперативне војске мора бити постигнута у најкраћем року, путем потпуног избацивања политике из Армије, закључно до избора Уставотворне Скупштине. Обнова дисциплинске власти старешина, ограничавање круга дејства комитета искључиво на исхрану и снабдевање оделом и обућом, одређивање права војника и грађана у строгој сагласности са његовим војничким и грађанским дужиостима, омогућиће Врховпом Главно-командујућем да, оствари у пуном обиму своја права која му даје закон, потребна, за јединствено руковање Армијом.« — Ако се овоме дода, да је Армија јопг пре преврата носила у себи клицу распадања, о чему сам раније говорио, то ће нам бити разумљива брзина којом се фактички и извршило то распадање.

Револуција. је одједном збрисала све традицијоналне бране у Армији, неуспевши да створи нове. Војници, видећи то и неосећајући циља, даљој борби, просто су пошли кућама. Развој револуцијонарног расположења у

281