Nova Evropa

Бечу, разумљиво је било тражење Чеха за време бивше Аустрије, да добију филијалу за поштански чековни промет у Праг. Све државе сем Угарске, које су после Аустрије уводиле поштански чековни промет, извршиле су његову организацију на бази децентрализације, и то понменце Швајцарска, Немачка, Француска, Белгија, Холандија, и Италија. Само мање земље, са једним привредним и трговачким центром, могу са успехом вршити и потпуну централизацију поштанског чековног промета.

Наше Министарство Пошта и Телеграфа. затекло је организовану поштанеоко-чековну службу у ОБосни-Херцеговини, где уопште расулом Аустро-Угарске Монархије није настао прекид у пословању, и у Словенији, где је Народна Влада још у новембру 1918 подузела потребне кораке за отварање властитог завода, па је већ 1. фебруара 1919 почео Чековни Завод у Љубљани са својим пословањем. Ако би дакле наша, управа, хтела. прећи на. аустријски централистички систем, морала би пре свега укинути два већ постојећа завода. Уважујући разлоге, који су н осталим државама. дали повода да децентралишу свој чековни промет, Министарство Пошта није укинуло већ постојеће установе за чековни промет, нити их пренело просто у Београд, већ је у августу месецу 1920 попунило нашу поштанску чековну организацију отварањем Чековног Завода у Загребу, а предузело све потребне кораке, да се чим пре створи законска подлога н за отварање чековног промета на подручју Србије и Црне Горе, односно за оснивање Поштанске Штедионице у Београду, која би имала да буде централа за све чековне заводе. Досада је већ 48 пошта у Србији и Црној Гори почело са вршењем чековног промета. а овог месеца отвориће Централа у Београду своје благајне. Наравно, да тиме неће још бити довршена наша организација чековног промета, јер се мора проширити пословање на све поште, без изнимке; сем тога. отвараће се, према потребама промета, чековни заводи и по осталим важним привредним и трговачким центрима наше државе. Исто тако чека и отварање међународног вирманског промета на своје повољно решење.

Концем августа т. г. постојало је код свих наших чековних завода на 9,200 чековних рачуна, (са салдом од 262,602.001.50 динара), на којима је било само у месецу августу промета. за. Дин 2.289.442.056.85. Од тога је извршено у вирманском промету 995,654.554.48, т. ј. 44.46%. Мако смо још далеко од бројака. које показује, према предњим подацима, Чековни Завод у Прагу за Чешкословачку, ипак се из напредовања од месеца. маја до месеца. августа види, да децентрализација чековног промета највише одговара, нашим економским приликама, те да имаде и код нас поштанско-чековни промет најлепшу будућност.

Београд, 9. септембра. 1928. Др. Фрањо Павлић,

шеф Централе Чековних Завода, у Београду.

322