Nova Evropa

danas i ne igraju onu ulošu u privredi koju su igrali pre Rata, Situacija se još utoliko više pogoršava, što je danas, usled podizanja naše privrede, specijalno industrije, potreba za novim kapitalima sve veća, - U toj promenjenoj ulozi i važnosti uložaka na štednju treba da tražimo dobar deo uzroka naše momentane novčane krize,

Iz tabele vidimo dakle, da je razvitak uložaka godine 1922 dosta različit od razvitka uložaka godine 1921: dok su ulošci 1921 porasli za preko 300 milijona, ili za skoro 100%, u godini 1922 porast je tek nešto preko 100 milijona, ili samo za 18%, A ni tu ne smemo zaboraviti, da je dinar u 1922 bio gotovo za polovinu manje vredan nego dodine 1921. Uzroci su ovom stanju novčana kriza, koja počinje već godine 1921, da nastavi svom vehemencom prošle godine, Ali nose jedan deo odgovornosti i sami novčani zavodi, koji dugo, veoma dugo, kamatnjak na uloške nisu znali, ih nisu hteli, prilagoditi situaciji na novčanom tržištu, te dok se za dugovanja ubirao kamatnjak od 20%, i preko 20%, na uloške se je plaćalo jedva 5—0%, a neki zavodi niti toliko, Zar je onda čudo, da je priticaj novih uložaka bivao sve manji, a da su se stari ulošci sve više vadili, Danas je situacija još i gora, te se bojimo da je već nastupilo vreme kad se više podižu stari ulošci nego: što se ulažu novi, Situacija je tako ozbiljna, da ni kamatnjak od 12 do 15%, i to kod prvoklasnih zavoda, ne vrši više nikakav uticaj.

b) Menice,

U normalnim perijodama privrednog života, menica je igrala dominaninu ulogu, Nesamo u internacijonalnom prometu, već i u заmom unutarnjem prometu, menica je bila glavno plaćevno sredstvo medju privrednicima, Tvorničar je dizao menice na kupce robe, da diskontiranjem menica kupi sirovine, ili još bolje, da bi platio menicu koju bi grosista na njega dizao, Za vreme Rata, pomanjkanje robe, i velika potražnja za istom, kao i veliko nepoverenje uopšte, delovali su u pravcu, da je za neko vreme menica sasvim prestala bila da vrši svoju dotadanju funkciju, Tek nakon Rata, ali u potpuno drugoj formi, pojavljuje se ponovo menica na videlo.

Stanje menica bilo je koncem godina: 1920 — 102 milijona dinara; 1921 — 404 milijona, prema 1920 za 302 milijona (297%) više; i 1922 — 578 milijona, prema 1921 za 174 milijona (43%) više, Kako vidimo, u godini 1921 imamo veliki porast eskontiranih menica. Uzroke nalazimo u tome što su se u to vreme pokazali prvi jači simptomi novčane krize, koju se je kušalo suzbijati upravo uvodje-

njem u promet menica, — Pretvorimo li stanje menica u papirnaftim dinarima u zlatne dinare, dobijamo sledeću sliku: koncem 1920 — 14.2 milijona zlatnih dinara; koncem 1921 — 32 milijona, prema 1920 za

17.8 milijona (125%) više; a koncem 1922 — 32.4 milijona, prema 1921 ха. 0,4 milijona (1%) više,

Relativno slabi porast menica u godini 1922 mora se tumačiti time, što su tekom godine 1922 prestale ranije metode Нпапзranja — u prvom redu reeskont kod Narodne Banke —, koje su još

327