Nova Evropa

Што се тиче Босне и Херцеговине, развитак н стање новчарства и банкарства онде уветовани су били посебним економеким, а до преврата и политичким положајем тих покрајина. Очитовало се то у знатном туђинском утицају код некојих већих новчаних завода, те у слабости и слабо проведеној концентрацији домаћег капитала. Уједињењем настао је и овде као и по другим нашим покрајинама нагли преокрет и напредак, те у сваком погледу опажамо промену у погледу новчарства и банкарства, Босне п Херцеговине. Иако се овде не налази тако велики број малих расејаних завода. као по Војводини, ипак концентрација. капитала није проведена. како би то општи интерес привреде тражио. Како смо већ споменули, постоји у Босни и Херцеговини, према службеној статистици, на. 67 новчаних завода, од којега. броја отпада, на Сарајево 17. Облик у коме се јављају овде новчане установе јест искључиво деоничко друштво, осим једине новозасноване општинске штедионице у Сарајеву. Даље имамо и у Босни и Херцеговини велик број земљорадничких задруга, које се баве давањем вересије, а удружене су у савезе према. племенској припадности. Коначно ваља споменути и котарске (среске) припомоћне закладе, основане по бившој државној власти, а којима, је сврха давање јефтиног кредита, малом поседнику; некоје закладе баве се и примањем улога на штедњу.

Прво место у новчаретву и банкарству Босне и Херцеговине заузима, наравно, Сарајево. Ту се налазе јаки и развијени новчани заводи, чији се утицај шири великим делом и на остало подручје обеју покрајина. Највећи је завод Земаљска Банка, са 20 милијона динара уплаћеног калитала, те расплетеном мрежом од 17 подружница и испостава. Уз недавно проведену надијонализадију, интересиран је при њој и швајцарски и белгијски капитал. Бави се свим банковним пословима, међу иним и хипотакарним послом, те је уопште једна од главних кредитних установа, земље. Засебну делатност њену сачињава, продаја, дувана навелико, те извоз шљива, а увелике суделује и код финансирања, трговачких и индустријских предузећа. Други по величини завод јесте Српека Централна Привредна Банка, настала фузијом из Српске Централне Банке и Српске Привредне Банке, чији капитал износи 16 милијона, динара. Код ње је доста, развијен уложни посао, а суделује капиталом у разним привредним гранама. Код Босанске Индустријске и Трговачке Банке, чији капитал износи 10 милијона, интересиран је белгијски и чешки капитал, те је банка, у задње време развила велику делатност и постигла, добре успехе; има три филијале, а у вези је такођер и е Дунавским Кредитним Заводом У Београду. Аграрна и Комерцијална Банка има 7; милијона, капитала, те је у пословној вези са Ескомптном Банком у Загребу; осим развијеног посла, са шљивама. суделује она, попут осталих завода, у трговини и индустрији. У њену сферу спада и Српска ЗадружнаБанка у Сарајеву, којој је задаћа да промиче интересе српских земљорадничких задруга. Хрватска Централна Банка за Босну и Херцеговину (капитал 7" милијона) афилиран је завод Прве Хрватске Штедионице, те суделује код индустријских предузећа, а бави се и извозним пословима; има 6 подружница. Повољно се развија Хрватска Трговачка и Обртничка Банка (капитал 8,750.000 Дин), која у свом пословању у више праваца иде заједно са, Хрватском Пољоделском Банком. — Велик је завод Муслиманска Централна Банка, с капиталом од 12“

357