Nova Evropa

милијона, а са 12 подружница и заступстава те једним афилираним з3аводом у Тешњу; велик јој је експортнин посао, а суделује, осим тога код више индуетријских те иних предузећа, такођер и код неколико муслиманских новчаних завода, међу њима код Муслиманске Занатлијске Штедиснице у Сарајеву. Агилна је Муслиманска Трговачка и Обртничка Банка (капитал 6,250.000 Дин), којој је успело да прнивуче знатније уложне капитале, те да развије већу делатност; међу иним, потпомаже она неке мање муслиманске заводе, те је она помогла повисити и главнице тих завода. — Интересима трговаца и занатлија служи Српска Банка (са 5 милијона уплаћеног капитала). Од осталих банака, бави се Југословенска Кредитна Банка (капитал 8,750.000 Дин) много робом; Банка за Шумеску Индустрију (капитал 2:љ милијона) суделује код дрварске индустрије; Јеврејска Централна Банка (капитал 5 милијона), те Банка Гајрет (капитал 8 милијона) баве се свим банковним пословима. Ново је основана Српска Прометна Банка. Осим тога постоји у Сарајеву још неколико новчаних завода. те филијала неких већих југословенских завода.

Покрајински се заводи Босне н Херцеговине великим делом ослањају на сарајевске заводе. Од самосталних и јачих споменућемо само некоје. У Бањалуци постоје 4 завода, и то Прва Бањалучка Штедноница (1 милијон динара капитала), Српски Кредитни Завод (2 милијона), Банка за Трговинун Обрт, те Хрватска Банка н Штедионица (свака са пол милијона динара уплаћеног капитала). У Босанском Броду имамо Хрватеку Кредитну Банку н Штедноницу (е пљ милијона капитала). У Брчком делују Прва Муслиманска и Српска Трговинска Банка (е капиталом од по 1 милијон), те Х рватска Посавска Банка (са 750.000). У Босанској Крупи постоји Српска Банка н Штедноница (1,000.000), а у Фочи Муслнманска Кредитна Банка (е истим капиталом). У Мостару делује Херцеговачка Банка (2 милијона) која се бави много робом и комисијоналним послом. Прва Српска Штедноница у Приједору има, {ij милијона динара капитала, а ново је основана Привредна и Кредитна Банка. 1 милијон капитала има Српока БанканШтедионица у Требињу, а 8 милијона Жидовска Трговачка и Обртна банка у Тузли. У Жепчу постоји Хрватска Банка (са, пола, милијона капитала).

У Далмацији имамо, као н у Оловенији, три врсте новчаних установа, што се облика тиче. Прво су штедионице у правом смислу речи, беноване у смислу штедионичког регулатива, који је важио за све бивше аустријске покрајине. Такових општинских штедионица имаде 6, те напосе Градска Штедионица у Сплиту. Осим ових постоје по целој Далмацији сеоске, или пучке, штедионице као кредитне задруге, које су организоване у Задружном Савезу у Сплиту. Остало су новчани заводи у деоничкој форми, којих је било. према статистици Министарства Трговине и Финансија, почетком 1922, 11 на броју; али држимо, да су ови подацину погледу Далмације непотпуни. Главни заводи далматински налазе се у Сплиту, а спомињемо ове: Задружна Банка, са 2'ј- милијона капитала, новчана је установа Задружног Савеза у Оплиту, те има да служи у

358