Nova Evropa

првом реду интересима. задругарства; али се као капиталистичко предузеће бави и свим другим банковним пословима, те развија велику долалност. Има три филијале, од којих једну У Загребу, те две афилијадије, једну у Трету, другу на Ријеци; капиталом суделује код неких домаћих индустрија. Даље имамо Југославенсвку Индустријеку Банку, која стоји у вези са Славенском Банком у Загребу, те је интересирана при оснивању и финансирању некојих далматинских прометних и индустријских друштава; капитал јој износи 8.750.000 динара, а бави се свим банковним пословима. Стар је и солидан новчани завод Прва Пучка Далмт тинска Банка, са 8 милијона, капитала, бројећи многобројну и раширену клијентелу. Надаље имамо Пучку Трговачку Банку са 1,800.000 динара. капитала, која суделује код Сплитског Грађевног Предузећа. У Сплиту постоји, како већ рекосмо, Градска, Штедионица, која у првом реду подупире комуналне институције, али такођер ради и робом. Ново је основана Градска Банка. Коначно ваља споменути, да, је главни хипотекарни завод Далмације био Земљовересијски Завод у Задру, касније у Сплиту, но који сада ликвидира те се претвара у филијалу, Државне Хипотекарне Банке за Далмацију. — У Дубровнику постоји Дубровачка Трговачка Банка (са 2'р милијона), док се Српска. Централна. Банка, за, Приморје фузијонирала, са Српском банком у Загребу. УГружу имамо Гружанску. Банку (капитал, 2 милијона), те Помореску Банку (са Тј милијона). У Котору Бокешку Банку (! милијон). Осим тога постоји у Далмадији неколико оштинских штедионица, као у Бенковцу, Новом, и другде, те много пучких штедионица, које су, како већ рекосмо, удружене у сплитском Задружном Савезу.

У Војводини су прилике донекле сличне са Хрватском и Славонијом, будући да су обе покрајине имале исто трговачко законодавство, те је н овде постојала, слобода. оснивања, новчаних завода у облику акцијонајрских друштава. Ни овде нема. општинских штедионица (осим У Суботици), док постоје вересијске удруге, основане, као и у Хрватској према споменутом закону. Иначе је Војводина наследила, неке лоше особине маџарског провинцијског новчарства, болујући од хипертрофије „малих и слабих завода који спречавају концентрацију капитала. Утицај тога опажа се, и траје, у доста. знатној мери, још и данас, премда, се задње време указује напредак у погледу надијонализације те концентрације капитала код војвођанских новчаних завода. Јак новчани центар је Нови Сад, где уз седишта, неких већих банака, постоје филијале 15 великих југословенских новчаних завода, тако да чине Нови Сад важним новчаним и кредитним тржиштем Војводине и једног дела. Славоније. Од појединих новчаних 34вода у Новом Саду спомињемо главније. Српска ЗадружнаБанкњ, са. 10 милијона динара, капитала, и 8 филијала, увелике је интересирана у дрвној и шумској индустрији, а осим тога, финансира, нека. грађевна, прометна, и индустријска предузећа. Други је завод Банка Војводина, са 5 милијона, капитала, бавећи се свим банковним пословима, те суделујући капиталом код неких тамошњих индустријских и трговачких друштава. Надаље Индустријска и Трговачка Банка (раније Штедионица), са. 8 милијона, која стоји у вези са Хрв. Св. Кредитном Банком у Загребу, те са, Кредитним Заводом у Љубљани. Овај завод бележи знатно стање уложака, те се врло повољно развија. Српска Трговачка Банка,

359