Nova Evropa

tom bi slučaju novčani zavodi, raspolažući sa većim sredstvima, imali računa i davati kredit pod povoljnijim uslovima, jer bi onu sumu koju bi izgubili popuštanjem interesne stope nadoknadili većim obrtom iz datih kredita, Medjutim, sve kad bi Narodna Banka i bila izdašnija sa kreditima, a pad domaće valute i dalje povlačio za sobom povećanje režijskih troškova, odobreni krediti ipak ne bi povoljno uticali na visinu kamate, Kao što se vidi, postoji intimna solidarnost izmedju jednog niza ekonomskih činjenica koje su u vezi sa bankarskim radom. Najviše, svakako, zavisi od same države, koja u svojim rukama drži sudbinu domaće valute, da ovoj solidarnosti dš povoljniji obrt u korist cele zemaljske privrede,

Koliku kamatnu stopu naplaćuju stvarno beogradski novčani zavodi svojim komitentima, to je, zaista, teško odrediti. Veći novčani zavodi plaćaju ulagačima i imaocima aktivnih tekućih računa 6—7% meto kamate, a naplaćuju 18—20% dužnicima, Manji zavodi plaćaju veću kamatu i naplaćuju, isto tako, od svojih komitenata veću stopu, Svaki se novčani zavod ravna prema visini svojih obaveza, visini režijskih troškova, i, t, d. Uzima se u obzir i platežna moć komitenata, kao i njihova privrženost novčanom zavodu koji ih kredituje, i t. d. U svakom slučaju, razlika izmedju kamatnih stopa kod beogradskih novčanih zavoda nije velika, jer je osnovica svima visina režijskih troškova,

Na početku ovog članka naveli smo niz teškoća sa kojima danas imaju da se bore novčani zavodi, Naglasili smo specijalno, da država od svoje strane takoreći sistematski nastoji da sputa, na sve mofuće načine, aktivnost banaka, i da svojom poreskom intervencijom i kontrolom uskoro postane glavni akcijonar svakog novčanog zavoda ponaosob, Bili smo naivni i verovali smo, da će postepeno država uvideti svoju pogrešku i nesposobnost, te da će postepeno ostaviti privatnoj inicijativi dužnost da bude glavni pokretač našeg privrednog preporodjaja, Medjutim, naši zvanični faktori daju nam jednako svoje »stručne« izjave, kojima stvaraju opštu pometnju u našem privrednom svetu, naročito bankarskom koji nas ovde interesuje, Tako je, naprimer, beogradska »Politika« od 14, avgusta donela jednu izjavu sadašnjeg Ministra Trgovine i Industrije, koja se ovako završava: »Kod nas se izgubila mera, šta je dozvoljeno a šta nije, Danas su vrlo česti slučajevi, da ljudi bez kapitala osnivaju banke, To je sa formalne strane lako: osnivači eskontuju menice u svojoj banci za više milijona, i tako ceo ,kapital ({navod je »Politikin«) leži u portfelju, Neobaveštena publika daje uloge, prave Se razne smicalice, i izig_rava s mukom stečena zarada najširih narodnih slojeva. Ovakvim se makinacijama mora stati na put, Uskoro ću ођгаzovati komisiju, koja će pregledati sve veće banke u zemlji, Moram naročito da naglasim, da ću zavesti veliku kontrolu nad svim banКата« — završio je Gospodin Ministar, Ovo je, nesumnjivo, oglas programa bankarske politike koju ovaj Ministar Trgovine i Industrije namerava da sprovodi! Bivši ministri, kraj svih svojih mana i slabih

367