Nova Evropa
Novčani zavodi i porezi.
Usled devalvacije naše valute, bilance novčanih zavoda danas ne daju istinsku sliku, ni o vrednosti svoje imovine, ni o svom poslovnom uspehu, Imovina im je, naprimer, često iskazana u ртедга пој vrednosti, dočim su rashodi i prihodi zabeleženi u današnjem novcu. Već ovaj anahronički nesrazmer stvara neku disonamcu, koja vrši velik uticaj na ustanovljenje rentabiliteta pojedinog novčamog zavoda, te igra usled toga veliku ulogu pri porezivanju, u svim onim slučajevima u kojima se porez razrezuje po progresivnim stopama, prema relaciji izmedju dobitka i uložene glavnice, Ova se neprilika osobito pojavljuje u Hrvatskoj i Slavoniji, Vojvodini, Sloveniji, i Dalmaciji, dok opet u onim pokrajinama u kojima se porez novčanih zavoda razrezuje po progresivnim stopama prema visini čistog dobitka, bez obzira na rentabilitet, kao što je to slučaj u Srbiji, devalvacija novca vrši na vismu poreza nezgodan uticaj utoliko što su poreske stope odredjene za zdravu, predratnu valutu, te se radi фоба progresija stopa penje u relativno sitnim intervalima, koji ne odgovaraju današnjim promenjenim prilikama. Nesrazmer теби društvene imovine i čistog dobitka, u krajevima sa bivšom krumskom valutom, biće još veći, iz razloga što će se predratna vrednost investicija, i imovine uopće, pretvorena iz krunske u dinarsku valutu, smanjiti na četvrti deo, Ova pretvaranja vrednosti, koja se danas vrše kod nekojih novčanih zavoda, bez svake su realne podloge, je? predratna vrednost imovine izražena je u zlatnim krunama, pa bi se morala čitava bilanca izražavati u zlatnoj vrednosti, ili bi se morale predraine zlatne krune pretvarati, prema današnjem kursu, u papirnati dinar,
Predlog zakona o neposrednim porezima, kojim će se uskoro baviti Narodna Skupština, u pogledu čiste imovine {u članu 113.) odredjuje sledeće: »Kao sopstvena čista imovina poduzeća smatraju se sve aktive po odbitku faktičnih dugova, a prema stanju koje pokazuje bilanca poduzeća krajem poreske ({r e c te poslovne) godine, Pravilnik u pogledu postupka oko proračunavanja čiste imovine propisaće Ministar Finansija,« Ova odredba tako je opća i neprecizna, da ne daje nikakvih zakonskih garancija, Već to, da se rešenje tako krupnog pitanja prepušta provedbenoj naredbi, nije na mestu, i to utoliko manje što je, prema nacrtu zakona, baš imovina predmet oporezivanja, le ista igra veliku ulogu i kod razreza poreza na dobitak, Zakon bi u tom pogledu morao svakako biti potpuno precizan, i dati tačna uputstva o načinu izračunavanja i ustamovljenja čiste imovine, Dužnost bi zakonodavčeva bila, da se već u zakonu uvaže i današnje valutarne prilike, koje tako jako utiču na čitav naš privredni život, Po našem mišljenju, morao bi se pomenuti član 113 predloga zakona ponovo redigovati, i morale bi se u nj uneti sve one odredbe koje su od principijelne važnosti za ustanovljenje čiste imovine, Ova se pitanja moraju regulisati zakonom, Inače, opažamo ovom prilikom, da nam se ne čini shodno, da se baš u ovo vreme ne-
372