Nova Evropa

нама, опет само као према једној групн, једнако, исте вредности, идентичке важности, н подједнаке занимљивости“ Има и идејно, теоретски-апстрактно, преформисаних начела за грађење контакта. "Тако, например, нмамо ми једну фразу, која се често употребљава и некако прећутно узима као акенјом, јер се нико не осећа, побуђен да рашчињава и образлаже истинитост и суштину њену: она. гласи: путем СОловенетва ка човечанству: У реалној ревизији општих фраза н начела, који владају нашим друштвом и јавним мишљењем, мора и та, фраза да. дође једном у претрес. Шта то значе у ствари: путем Словенства ка човечанству“ Да ли хоће тиме да се каже, да нзмеђу појединаца н човечанства постоје органски потребни, нормално условљени, еволуцијоно неизбежни прелази, и то преко група, било да се ради о породици или племену, или о држави и народу, већ како хоће да се узме, — што св овде сад зове Латинство, или Германство, или, у нашем случају, Словенствоз — Несумњиво је, да је механизам развоја везан за неке форме, које су у суштини форме, али се не могу да мимоиђу, просто зато да би се развој могао у нечему да, изврши. Рецимо да су то те прелазне групе, од појединаца. као реалности до човечанства као реалности. Десетину хиљада година, откако историја постоји, то је бивало тако, пако није сигурно да то тако н даље мора, да остане, или да то буде и једино, а другога. и новога. да не сме да буде и да се створи. Осим тога, за свих тих десетину хиљада. година откако историја постоји, све те прелазне форме од појединца ка човечанетву, све државе, сви народи, или њихове групе, ако хоћемо да их ме римо по непролазној некој вредности, вределе су само толико колико су вределе за целину, колико су створиле н дале општега, колико су саградиле изнад и изван оквира свога који их је издељавао, колико су се оковане границама могле да приближе нечем вишем и ширем од тих граница, — значиле су дакле само толико колико су се могле да отму од сепарисаног, нздељеног, а приближе општем, великом, непролазном, заједничком. Која је, например, нацијонална. ндеја, — да случајно узмемо баш њу, — као такова, и сама по седи, одељена од човечанства, могла уопште да остави трага у свима људима на свету — Ниједна! И нимало није тешко све те светиње светске переђати у један једнак ред ништавности.

Али да се вратимо к нашој крилатој фрави: Словенством ка човечанству! Завршетак фразе је неоспорно моћан н силан. Али шта значи данас: “ловенетвод Је ли то само прелазна и пролазна форма без које, рецимо, по идез И да ли је то нетина, у суштини, или је тек варка, пако можда потребна. варка Сродници Оловенства, т.ј] Латинетво, Германетво, и т. д., показали су ов, иза чистог н много обећавајућег детињетва. свога, »трулим«, или бар збуњеним, развили су се у више мање патолошке форме н креатуре, и све је то као испропадало. Када се сада, након њихове катастрофе, посматрају, могу тек у великим гомилама и наслагама олупина да се нађу језгрице » огњиштанца трајне животне снаге и вредности, н тај остатак, који уопште вреди, управо и нема везе са насилним оквиром и границама дељења. Значи: страшно се много надувавало, и страшно је много било лажнога и трулог“. јер бин иначе морало више да остане, а не овако једва нешто видљиво и мало. Коме, например, није у памети Германство, — како се је оно кроз десетке година. надимало, како је страшно изгледало, како је велику буку чинило, претило, обећавало, певало, цртало, свирало, писало, све у жарким бојама н пречећим тоновима; а данас, тако брзо и тако на пречац, како се све то же

402