Nova Evropa

Drelaze na čoveka. Treba, s druge sirane, pročitati cene mesu, kojim se hranime. теба, s treće sirane, ulvrdiii Žalosne količine zrna. što nam ба лаза бођта а пенхотапа, перодјиђгепа, 1 пеођгадјепа zemlja даје. Мајрозје, treba u račun uzeti nesamo to koliko se dobije kad se ne držimo glupo, nego koliko bi se više i bolje dobilo da postuратшо prosvećemo i razumno |

Mi ne možemo, i ne smemo, da se poslavimo na stanovište, da onome ko је darovit ne treba škole, Mi ne možemo da kažemo, tek tako, da dobri zakoni ne vrede, Jer sve zavisi od ljudi koji te zakone sprovode, | mi ne propovedamo fatalizam dok nam se nad glavom ruši kuća, Za veterinarstvo trebaju dobre škole i dobri zakoni, io je prvo i aeophkodno nužno. Osim specijalnoš obrazovanja i olalkoćenoš delokruga, mora naš veterinar da ima i da dobije i jedno obrazovanje opće, | onda tek dolazi njegov idealan poziv i rad u krugu naroda, gde treba da prosvećuje, da pomaže, da koristi, i da uči, Кака veterinar postaje važnom ličnošću u narodnom i državnom životu, postaje uglednim jaktorom napretka, razvoja i kulture, jeste jakim i odlučnim činiocem narodne ekonomije i narodnog blagostanja, Đijonirora, i snažnim članom сејоба пазеса агибуа.

Т а»

(0 развитку ветеринарства,

пет недавно могло се читати у новинама, да. Велика Британија не познаје подивљалости, ата бесноће. Благодет ваљаних ветеринарских отручтњака п установа, уређење ветеринарске адмивнстрације и полиције. истиче се, и пада у очи, насупрот нама, којима су суседне државе већ у више махова. од гопине 1919 наовамо забрањивале увоз стоке у њихов териториј ради сточних зараза код нас! Аустрија је, паче, ради сакагије забраинла и увоз копнтара. Уосталом, о распрострањености животињске заразе им бесноће у натој земљи прича најбоље велики број пастерових завода, подигнутих у последње време, те статистика лица која су лечена у тим заводима услед уједа побеснелих нли сумњивих паса. Иначе, шта вредни стручно спреман збор ветеринара, видимо најбоље на Немачкој, која је била у стању и у најтежим прилнкама удовољити великим репарацијеким либерацијама у стоци: док супротан случај имамо у Русији где је живи инвентар блага; услед понестанка ветеринарског сталежа, те услед следећег ратеирења, заразних болести, пао на, 2066 п ниже, баш као у Средњем Веку, када се још и не може уопште говорити о развитку ветеринарства. Што смо данас кадри бранити нашу стоку од пошасти, и лечити је од свих осталих болести, томе је пре свега допринела ветеринарска знаност, која, се особито развила од времена устаповљења прве ветеринарске школе, у Лијону у Фрранцуској (1762). Што је н бнло ветеринарског знања пре тог времена. може се сматрати, више или мање, чистом емпиријом.

Почетак ветеринарске медицине нама није познат. Оуди се, да је човек, чим је дотао у сталан посед домаћих, односно припитомљених, живо-

434