Nova Evropa

послани од евојих влада, да стуларају организацију школе, да би ожновали сличне школе и по својем земљама. — Теоретичару Буржела стајао је насупрот практичан антипол Лафос (Еневље |ађоззе ма.) који је се, 18 година већ предавао анатомију коња офнпирима у неком кавалеријском пуку. Од године 1767—1770 предаје ону институту војни је саградноо властитом трошку у Паризу, и то зими анатомију а лети нњуку о болестима коња. Лафо: је написао красно Memo »Cours 4'ћерра аџе«, којим си је стекао силан и заслужен углед и код куће и на страни, н које је дуго времена ваљало као најбоље своје врсте, те су га преводнли на све језике.

Са ветеринарским школама почиње знанствена изградња ветеринарства. За оснивање тих школа, које је уследило скоро у свима државама после Француске, концем 18. и почетком 19. века, били су згодни некоји моменти: међу њима треба истакнути посвоно харање пошасти те помор стоке по пелој Европи, велику потребу војске у погледу стручњака за лечење коња, те напосе пољопривреду уопште. Прве школе имале су много недостатака, међу којима је јелан од главних био у томе, што ученицу нису имали довољну спрему, а често су Онлн и неписмени, тако да предавања нису имала ефекта, док је научни рад, уколико се уопште може као такав класификовати са данашњег становишта, био цео па леђима самих учитеља. Ипак су ветеринарске школе за ветеринарску медицину постале од исте оне важности од које меднцински факултети у своме почетку 94, људску медицину, која је ни служила као пример, тако да се с почетка све што је недостајало ветеринарској меднцини хтело надопунити из људске. Тако су самосталнији развој ветеринарства кочили н учитељи сами, KOJE су изашли већином из лечничког сталежа, те ннсу могли појмити да би ветеринарска медицина била нешто посебно што се не да шаблонизовати по хуманој медицини, нако су сродне. Уосталом то није чудновато кад се сетимо да има и данданас људн који не могу да схвате, да се ветеринар ека медицинска знаност мора процењивати по својој сопотвеној вредности. и као такова ставити у исти ред са осталим правама “укупног знанствепог градива човечје културе. 5

"Треба. још посебно истаћи, да је нарочито потреба унапређене пољо привреде и сточарства изискивала снажан напредак ветеринарства. У емпиричкој и сваком отвореној првој школи било је највише обрађивано поље узгоја и лечења коња, познавање његова организма. Онај малн број првих учитеља и није могао одмах да одомаћи и рашири проучавање и познавање свих осталих домаћих животиња; требало је почети с анатомијом и физијолошким посебностима, са студијем болести које немају аналогон код човека и код коња, те коначно засновати и посебну науку о лековима. Успеси у том правцу видни су тек почетком 19. века. Развој природословља присилно је ветеринарске школе да, се реорганизују и оријентишу у природословном правцу, углавном у трећем и четвртом деценију. Уједно се почела тражити већ и боља спрема ђажа, виша. гимназија, а у гисенској школи спојена је са универзитетом (1880) матура, те со одонда подељивао на споменутом факултету и докторат. Тиме се је сам сталеж подигао у своме знању н значењу, те је почео сади својим стручним и сталешким листовима сарађивати на изградњи ветеринарске науко.

439