Nova Evropa

svako tačno zna kamo spada i s kim freba da ide, To ne znači cepati jugoslovenske redove i slabiti jugoslovenski front, već to znači uklanjati zbrku i zabunu i čistiti pojmove, na osnovu kojih: se onda mnogo lakše i brže mogu praviti veze i kompromisi, te formirati jugoslovenski front i u praktičnoj politici. Mi stoga me mislimo, da treba da se zavadimo за »Slobodnom Tribunom« zato što oma drukče shvata Jugoslovenstvo nego mi ; ali mislimo, da naša snvaftanja treba tačne: obeležiti, i istaći u čemu se razlikuju, da bi se ostalo naše javno mnjenje moglo prema njima opredeljivati, Mi smo svoje shvatanje, držimo, dosta često i dosta jasno iznosili i razlagšali, i činimo to kaddod nam se ukaže prilika zato, — poslednji put govoreći o Jugoslovenstvu Jugoslovenskog Odbora i o koncepciji Jugoslovenstva G. Trumbića, »Slobodna Tribuna«, nedeleći naše mišljenje, upotrebila je taj povod da nas napadne. Mi smo i inače znali i osećali, da ne idemo u korak sa »Slobodnom Tribunom«, makoliko да је дтибупа moglo izgledati da to činimo; i mi se koristimo ovim slučajem, da to markiramo, te da unesemo malo više svetlosti i iskrenosti u naše koncepcije i naše medjusobne odnose. Ovo nam pada utoliko lakše

i zdodmije, što smo se baš nedavno, prilikom sastanaka političara.

»srednje linije«, i u pogledu praktičnog javnog rada razišli u shvafanju sa »Slobodnom Tribunom«.

Da se ovde radi o potrebnom diferenciranjuw uverenja i pojmova, a ne tek o momentanom raspoloženju pojedinaca na jednoj ili drugoj strani, najbolji je dokaz u tome, što se sličan proces, u vezi s nama, već jednom desio. Ma početku, 1920, kad smo pokrefali „Novu Evropu«, zatekli smo, sa jugoslovenskom ideologijom, već formiranu Demokraftsku Sfranku; a polazila je, naporedo s nama, Marjanovićeva »Obnova« {kasnije »Obnova-Njiva«), koja je posle {ostavivši »Jugoslavensku Njivu« gde je i bila) prestala, da ustupi mesto »Slobodnoj Tribuni«. I demokrati, i pokretači »Obnove«, jedni i drugi naši lični i (ranije) načelni prijatelji, smatrali su pokretanje »Nove Evrope« u najmanju ruku suvišnim, G, Milan Pribićević udario je tada, još pre prvoS broja »Nove Evrope« {tek je proglas bio izašao!), u zagrebačkoj »Riječi«, na intelektualce koji cepaju narod i slabe Demokratsku Sfranku, i uredništvo »KRiječi« nije htelo da nam dopusti da se u njihovu listu branimo, i da iznesemo, onda još, razloge koji nas drže postrani od Demokratske Stranke, Kad su posle demokrati ušli u koaliciju s radikalima, ti su razlozi postali očevidni: a danas, teško da i veći deo demolrrata, bar u sebi, ne vidi razlike izmedju Jugoslovenstva G. S. Pribićevića i Jugoslovenstva »Nove Evrope«, Time ipak ne mislimo reći, da se Demokratska Stranka jednog lepog dana ne može još više približiti našem shvatanju Jugoslovenstva i državne politike nego što se je već približila — otkako je u opoziciji,

Malo drukče išlo je, u odnosu prema nama, sa političkim, pDublicističkim i štamparskim poduzećima G. Marjanovića, od Mojih je ostala još »Slobodna Tribuna«. Teško bi nam bilo, u ovaj čas, utvrditi sve faze i silne promene kroz koje je prolazio ovaj pokret; ali to nije baš ni potrebno, Glavno je, da je on stalno nosio jugoslovensko

475