Nova Evropa

страција прометних установа скупа и спора, проведена је реформа, коју има, за циљ да, државним прометним предузећима, остављајући их н даље у државном власништву, дадне једну комерцијалну управу, која ће ове установе воднти као привредно предузеће, дакле предузеће које се у најгорем случају мора да уздржава, властитим приходима. Успе ли у догледно време — а, на томе се сад озбиљно ради — уклонити дефицит из државних жељезница, санадија, аустријских финансија, била би углавном проведена, будући да главни део дефицита и отпада управо на жељезницу и поште. Електрификацијом главних пруга, и смањењем прекобројног чиновништва, скупа. са довођењем тарифа, на. предратни паритет, добија се оправдана нада, да ће ово успети.

Тежиште привредне обнове Аустрије лежало је у стабилизацији аустријске круне. Док је круна рапидно падала, или док су постојале знатне осцилације и према, горе н према, доле, консолидација, привредних прилика није могла да наступи. Додуше, пад аустријске валуте одржавао је, у добром делу привреде, једну посебну инфладијону конјунктуру: будући да су цене у унутрашњем промету биле далеко ниже него што би св било дало постићи експортом, могла је аустријска индустрија код много артикала, да води успешну конкуренцу са индустријама суседних држава. И тако, док је Аустрија стварно срљала у погибију, индустрија њена, радила је пуном паром. Али кад је требало прећи нато да се импортирају сировине, потребне за, даљњу фабрикацију, и кад се је имало обновити предузећа, опазило се је, да је цела та на око ванредна конјунктура стварно једна тешка, обмана.

При стабилизацији једне валуте, уколико су уопће предувети за, стабилизацију ту, најважније је одредити, како смо већ чешће имали прилика нагласити, курс стабилизације. У већини случајева, тај се курс одређује сам, будући да није увек могуће наметнути курс већи од онога на који се је привреда већ приучила. Кад је Аустрија добила зајам, ни кад је тискање нових новчаница у сврху финансирања државних потреба обустављено, те тиме створени предувети за стабилизацију, долар је нотирао нешто преко 70.000 аустријских круна. СО обзиром на зајам од преко 600 милијона, златних круна, који је стављен на, расположење Аустрији, била је проведива и стабилизација на знатно вишем нивоу него што је био моментани курс круне. Отабилизација на вишем нивоу, на први поглед, има то преимућетво, да вањском свету, а и у унутрашњости земље, даје слику која у већини случајева знатно улепшава господарске прилике дотичне државе. Али овакова, стабилизација, има, опет ту велику ману, да неповољно делује на привреду дотичне државе, разумевајући под привредом у првом реду продуктивне силе; јер побољшање валуте, и с тиме скопчано евентуално падање цена, делује повољно само на оне који су упућени на, сталне месечне дохотке, у првом реду дакле на државно и приватно чиновништво. Така, стабилизација, на нивоу који не одговара, реалном стању, има, за прву последицу, да експорт рапидно пада дочим импорт расте; а како се цена У унутрашњости, поименце радничке плате, не могу у кратком размаку времена прилагодити новом високом курсу валуте, то продукција у самој земљи постаје знатно скупља, што опет има утицаја на смањење извоза,

525