Nova Evropa

да би развнтак привредних недаћа. могао, а н морао, присилити Аустрију да, као једини излаз, покуша сједињење са Немачком — која се онда, још није налазила у тако катастрофалним приликама, — настојале су да, се Аустрији даду средства, која би јој омогућила да се прибере те да проведе потребне реформе, које би омогућиле санацију колико државног прорачуна толико и платежне биланце.

Наравно је да нико није замишљао привредни проблем Аустрије на тај начин, да Лига Народа, или неко други, преузме на себе сталну бригу уздржавања те земље. Радило се једино о томе, да се Аустрији прискочи у помоћ за две до три године, и да јој се тако омогући да спроведе све оне мере које су потребне да, се отклони дефицит. Тако је још у току прошлог дета добила Аустрија од разних држава неке веће предујмове, док у пролеће ове године није проведен и велики интернацијонални зајам одређен за санацију Аустрије. Овај зајам није подељен по појединим државама, већ су једино одређене квоте које се појединим државама имају дати на упис; а како су односне државе, на чијем се територију вршио упис тог зајма, преузеле гаранцију за исти, и како је каматњак одговарао снтугцији на тржишту, овај је зајам брзо успео, тако да је у неким државама. уписано и далеко више него што је изложено на упис. Укупни износ зајма. износи преко 600 милијона златних круна. Али овим износом није слободно аустријској влади да располаже по својој вољи, него је Лига Народа, ненмајући пуно поверење да ће аустријска влада имати толико снаге да изведе све потребне реформе, поставила једног посебног комесара, да над гледа у шта се троши тај зајам, тако да у ствари располагање зајмом има, једино тај генерални комесар Лиге Народа, и без његове приволе не смеју се правити никакови издаци. По мишљењу Лиге Народа, успеће Аустрији за две године, дакле негде око конца 1924, да у толикој мери среди своје економске прилике, да више неће бити упућена на директну помоћ иноземства. Зајам у износу од 600 милијона златних круна има да служи за покриће нензбежног дефицита у државним финансијама и платежној биланци. За ове две године има Аустрија да предузме све што је потребно да у свом привредном стању успостави донекле нормалне прилике.

Наравно је да се је почело са санирањем државних финансија. Ту је далеко лакше доћи до позитивних резултата него у санирању трговинске, односно платежне, биланце. Притом се ишло двоструким путем: смањивањем издатака, и повећавањем примитака. Омањење издатака проведено је, и проводи се још и данас, тако, да су редуцирани пре свега издаци с0цијалне политике. Уједно је знатно редуциран кадар чиновништва, па, је тако и са те стране постигнута издашна приштедња. Али само редуцирање издатака није било доста, па је у великој мери требало повисити примитке. Заведени су дакле неки нови порези, који дотле нису постојали, у првом реду порез на промет, који сам покрива већ добар део дефицита. Царине, трошарине, и директни порези, доведени су на предратни паритет Аустријска круна стабилизована. је на бази: једна предратна круна једнака 14.400 садањих круна, и у том сразмеру повишени су порези. Та рифе превозних подузећа, које су дуго времена биле ниже него што су то императивно тражили трошкови експлоатације, сукцесивно су доведене до предратног паритета. У правилној претпоставци, да је државна админи-

524