Nova Evropa

банковног пословања, задовољава се и са малим профитом, само ако је промет тако велик да суме тих ситних профита дају знатан износ. Како је дапатња кредитна политика уродила општом кривом наше привреде, то новчани заводи, услед знатно смањена промета ин с овим меницама далеко мање зараде него што би при нормалном промету, и код нормалне разлике у каматњаку, нначе заслужили. Уосталом, износ од преко једне милијарде динара, који су добили на име кредита новчани заводи, није лежао у трезорима дотичних банака. Оне су тај износ, скупа са износима који су им притицали са других страна, употребили за финансирање наше привреде, па је тиме, нако индиректно, сав овај износ опет дошао добро нашој индустрији и нашој трговини. Једино профитирају мањи новчани заводи, који услед својих веза уживају на овај начин абнормално велики кредит код Народне Банке, кредит који далеко надмаша њихову снагу и улогу у нашој привреди. Таких завода има специјално у Србији н у Београду много, па ту и треба тражити кључ за разумевање ове политике —: све се подузимље да се одржи ово садање стање, да би се неколицини дали наванредне и пичим пеоправдане привилегије и профити. |

Читав кредит Народне Банке (у наносу од 1.885 милијона динара) бно је, према. величини кредита, овако подељен:

1184 ималанпа кредита до 50.000 Дип укупно Дип 45,699.000 — 2.4% 582 = ЈЕ T100:000 _ ~ 51,894.500 — 27% 963 + 57 500.000_., + 55 276,874.500 —- 14.7" 416 Да . преко 500.000 ~ 1.511,950.500 = 80.2%

Ту имамо прво да констатујемо, да само 2.145 установа има креднта код Народне Банке. Имамо на стотине новчаних завода, на хиљаде индустријалних и трговачких предузећа. већег стила, на десетке хиљада малих трговада и обртника, и од свих њих нити 4 хиљаде не уживају благодати јефтиног кредита код Народне Банке! Данас, кад кредит код Народне Банке значи једно директно и стажно фаворизирање, упиремо претом на оваку абнормалпост. Али кад би бар све то били привредници. Изгледа, међутим, да код Народне Банке уживају јефтин кредит и установе које са привредом немају ништа заједничко. Ако мало боље погледамо горњи преглед, наћи ћемо даље, да на оних 416 особа пили установа на крају отпада преко једна-и-по милијарда динара, илити 80% читавог кредита. Видимо дакле, да је Народна Банка управо зато ту, да фаворизира, саме пар стотина виших и великих предузећа, која у погледу кредита зацело боља стоје него мања предузећа, н која уз далеко лакше увете долазе до кредита. Док, например, код Француске Нотне Банке превлађују, при уживању осконтног кредита, средњи слојеви, код наше Народне Банке истичу се, ако и не по броју али по износима, само велики кредити. Ова, је још срећа, да спецификација Народне Банке о подељенима кредитима сиже само до пол милијога динара; да нам се да увида у раздеобу кредита преко пол милијона динара, поуздано бисмо дошли до резултата који 0: изненадили нашу јавност, јер је више пего сигурно, да половипа кредита Народне Бапке отпада на један сасвим малени круг људи, или установа,

555