Nova Evropa

који су нз било којег разлога, близу Народној Банци. А кад би се још изнела н имена, рецимо од само 100 притежавалаца, кредита код Народне Банке, наравно оних који уживају понајвеће кредите, н кад би били објављени износи које ти појединци уживају, постало би јасно и најширим круговима. да св овде радн о нечувеном у свету фаворизирању пар извесних фамнилија од стране једне Народне Банке. Исто тако, неки новчани заводи којн Нису прешли ни карактер локалног завода имају при Народној Банци далеко већи есконтни кредит него други јаки и солидни новчани заволи нз западних делова. Југославије.

Поделимо ли кредите Народне Банке по разним покрајинама, лолазимо до резултата, да од свеукупног кредита отпада на:

Србију укупни износ кредита Дин 740,758.500, те по становнику 188 динара

Босну a 5 i; » 120,070.500 | 0 7. = 64 5 Хрватску ~ “ » 980.880.000. „ ,. Е 215 Ма Војводину e 1 5 185.742:0007 =. а 98 = | Словенију ., ~ 5 » 267,452.800. „ 3 258 5 Далмацију 5 o 5 34050 000 1 :o 56 =

Овде упада у очи, да Босна. н Далмација уживају јако чедан кредит кол Народне Банке; али кад се узме у обзир да обе ове покрајине не поседују великих новчаних завода, а мало творница и слабо развијену велику трговину, наравно је да они имају и мању потребу за кредитима, Ипак нам изгледа да је разлика доста велика. Пуштајући из вида, Словенију и Хрватеку, где је привреда боље развијена, н где је потреба, за кредитом већа, изгледа нам абнормално да, например, у Србији на појединог становника, отпада три пута више кредита него на једног становника Босне; утолико пре што су економске прилике у обим овим покрајннама доста, сличне. Али је ван сваке сумње абнормално, да. на једнога. становника у Војводини отпада кредита за половину мање него на једног становника Србије, нако је Војводина у неким привредним гранама наша најразвијенија. покрајина, па би према томе потребовала и највеће кредите.

Од подељених кредита Народне Банке, отпада. 400 милијона динара. на Београд, н 486 милијона динара на: Загреб, дакле на ова два града око половина, свеукупног кредита, Народне Банке. Будући да је главни део наше привреде концентрисан у ова два. града, природно је да на њих отпада и највећи део кредита. Но ако мало боље посмотримо ситуацију, пи овде видимо знатно фаворизовање Београда на штету других привредних центара наше земље: Ми признајемо да је надасве тешко установити привредну важност појединих наших средишта, и њихову потребу за кредитом. По броју становника Београд и Загреб иду напоредо, али држимо да је јасно да по привредној важности Загреб далеко надмаша Београд; 1 ипак он ужива далеко мање кредита него Београд. Као мерило привредне важности Загреба п Београда, ми ћемо узети стање новчаних завода који у једном и у другом граду имају своје седиште: деоничка главница 84гребачких новчаних завода износила је, концем прошле године, 481 милијон динара, резервни фонд 104 милијона, скупа 585 милијона динара; деоничка главница београдских завода износила је, у исто време, 171 милијон

556