Nova Evropa

(и Казђ је БИо. 12 (аКохуатић »Кохабјић уојзака«, од. Коћћ su najznamenitije: Donska i Kubanska, pa Orenburška, Terska, i Uraljska, i najzad različite sibirske; sve su one uživale naročite povlastice, i imale naročite organizacije, koje-je u izvesnom smislu još pojačala revolucija); »Narodnosne vojne jedinice«; »Tobožnja zamena pravih wojnih jedinica i takozvani re vo lucijonarni bataljoni, bataljoni žena, i tL d,«; »Kraj maja i početak juna u vojnoj organizaciji, Ostavka :Gučkova {vojnog ministra prve vlade kneza Ljvova) i djenerala Aleksjejeva (Vrhovnog Komandanta)«; »Služba autorova kao glavnog komandanta Zapadnog Fronta«; »Ofanziva ruske armije u leto 1917 godine, i katastrofa«; »Sastanak ministara i komandanata u stanu Vrhovne Komande 16,/29, jula -1917« (na ovom je sastanku držao autor jedan opširan i veoma značajan govor, koji ovde iznosi u celini); »Djeneral Kornilov« (Komandant Ar=mijskog Kora, pa Armije, pa Fronta, najzad Vrhovni Komandant, — jedan od najznamenitijih junaka Svetskog Rata, možda najtragičnija ličnost Ruske Revolucije); »Služba autorova na dužnosti Glavnog Komandanta Jugo-zapadnog Fronta«; »Moskovska Skupština« {jedna ogromna skupština važnih partijskih, političkih, i vojnih ličnosti, koju je sazvao Kerenski u Moskvi avgusta 1917); »Pad Rige«; »Kornilovljev pokret, i njegovi odjeci na Jugo-zapadnom Frontu«; »U tamnici u Berdičevu; putovanje. takozvane berdičevske grupe uhapšenika u Bihov«, — Već ovaj pregled sadržine: prve sveske ovoga dela djenerala Djenjikina pokazuje, koliko je ono značajno i jezgrovito, iako u njemu nisu svi odeljci podjednako dobro dokumentovani, Nemamo ovde mogućnosti da pratimo autora u svim njegovim razlaganjima, te ćemo da skrenemo pažnju samo na neke tačke, Prvo, Autor, koji je nesumnjivo merodavan da sudi o: stanju ruske armije pre Revolucije, odlučno tvrdi, koliko su bili slabi, ili tačnije rečeno oslabljeni, temelji stare armije; koliko je slab koren imala vera ı svesti i duši vojnika, koliko je žalosna i beznačajna bila uloša duhovništva, koliko je slaba bila u stvari monarhistička ideja u Rusiji i u njenoj armiji, i koliko je oskudnu popularnost uživao car Nikola, čiju ništavnost, uzgred budi тебепо, potvrdjuje i sam djeneral Djenjikin, koji tvrdi, da je carica, sa svojom besmislenom i užasnom ulogom, bila zapravo omirznuta od cele Rusije i cele vojske, Što se tiče ruske »otadžbine«, autor se pridružuje ogromnom horu raznovrsnih sve“doka, koji svi utvrdjuju činjenicu o slaboj razvijenosti patrijotizma i nacijonalne svesti kod većine naroda i vojske, i o apsoТшпој neraščišćenosti pojmova vojnika o ciljevima Rata, koji su njima bili daleki, tudji, i neshvatljivi; Oci --0 stanju stare armije, koju strasno voli djeneral Djenjikin, „оп је izneo niž užasnih stvari, pri svem tom — a malo Ко је

28