Nova Evropa

котрегфетти! од пјева. да о Фоте 5:48! — рокибауа оп да #угађ, da je ova armija mogla i dalje da živi i pobedjuje. Sliku njene propasti autor je nacrtao, treba priznati, kao pravi majstor; kao veoma pažljiv posmatrač, kompetentan vojni teoretičar, i u isto vreme sjajan publičista, pa ponegde i umetnik, Bez dubokog bola ne mogu da se čitaju ove vatrene, krvlju i suzama. napisane sfranice u kojima autor priča postepeno propadanje armije, tragediju oficira i svesnih vojnika, tragediju Rusije kao celine, i napose svoju ličnu tragediju, — tragediju jednog čeзоб vojnika, iskrenog patrijote, i druga уојшка, koji je па vrhuncu svoje karijere, u kojoj nikada nije postupao protiv savesti, osetio smrinu tugu sloma, sramote, i strašnih uvreda i nasrtaja lično protiv šebe, od strane nesvesne, razdražene, zaslepljene mase, Ali govoreći o tragediji armije i Rusije, autor je apsolutno ispustio iz vida i tragediju revolucijonara. Revolucija, njene vodje, oddovorni politički činioci, svi su oni za njega najviše krivi ruskoj katastrofi; u njihovu dobru volju on nipošto. ne veruje, lako treba zabeležiti da je na jednom-dva rnesta našao par toplih reči baš za toliko omrznutog od desničarskih i umerenih elemenata ruskog društva Aleksandra Kerenskog, Apsolutna vera u to, da se moglo postupati sasvim drukčije, da najveća krivica za nesreću pada na Revoluciju i revolucijonare, da su bili potpuno u pravu djeneral Kornilov i njeđove pristaše, baš onda kada su svojom nesumnjivo nesebičnom ali u isto vreme nepromišljenom i politički meobaveštenom radnjom bacili iskru u barut i nesvesno stvorili povoljne okolnosti za gradjanski rat i za docniji dolazak boliševika na vladu. za ukidanje demokratije i sloboda i sramotu Brest-Litovskog Mira, — ta apsolutna vera druga je glavna crta i karakteristika našeg autora, i Smatram za potrebno, da na prvom mestu istaknem jednu okolnost, koju je sa kompetentnog mesta istaknuo i osvetlio, ali ipak nije dovoljno iskoristio i podvukao djeneral Djenjikin, to je oportunizam Vojnog Ministarstva i mnogih od najuglednijih djenerala u pogledu Revolucije i demokratizacije Armije. Nadležne ustanove i kompetentna lica, koji su bili dužni da obaveste vladu i revolucijonare, o nesrećno izabranom pravcu reforme, naprotiv, još su prednjačili u takozvanoj »demokratizaciji« armije pred civilnim elementima Vlade i Sovjeta,

Kontroverza o tome, ko je na kraju krajeva kriv za rusku katastrofu — u suštini je bespredmetna, Svi su krivi svesno (boljševiciiizvestan deo reakcionaraca) ili nesvesno {svi ostali), Ipak, neće nikad prestati polemika oko toga pitanja o stepenu krivice, i o ulozi pojedinih elemenata u strašnome činu propadanja najveće armije:na svetu i rušenja najveće svetske

29