Nova Evropa

'Kad orla imaš ti u tvojoj ruci, Ti njeđa odma samrtno utucij No kruto njeđa nemoj da obaraš, U tavno mesto nječa da zatvaraš; Za njefa nije, veruj, ova tama Visina njeđa jer veseli sama.

O nemoj, nemoj, jošte krući biti I lako njemu krilo salomiti,

1 ризии ба hoditi po dolji

U žudjenja pregolemoj bolji;

Ol' pustit da da leti, oli ga utuci, U ivojoj tako ne drži ga ruci,

Ipak, dvadesetak stihova za šest nedelja, pri Brankovoj retkoj sposobnosti da pesnički doživljava, ne može se označiti kao brzo stvaranje,

| Drugi momenat stvaranja, stavljanje pesme na hartiju, kao da je kod Branka odista šao dosta brzo, To nećemo toliko zaključiti iz činjenice, da Branko pri prvom zapisivanju nije pazio na pravopis i, interpunkciju, — imao je pravo nepaziti nato pesnik koji poznaje sebe kao savesnog korektora pesme dokle je 8od u njegovoj vlasti, Jednako je imao pravo da ispiše rdjav stih i upotrebi gramatički pogrešan oblik, stavljajući kraj njega znak pitanja [što je često čimio), upozoravajući time sebe da o takome mestu još docnije razmisli, Ali je Branko poneki put toliko žurio s ispisivanjem tek začete pesme, da ju je u istoj godini sasvim preradjivao, tako da, naprimer, od »Ubice u neznanju« imamo fri Verzije, jako različite, što znači 17vesno nestrpljenje dvadesetgodišnjeg mladića, To isto kazuju i dve verzije pesme »Kad mlidija umret i«, Branko nije unutrašnjim stvaranjem, samorazgovorom, izljuštio iz materiјаја, задтјапоб u prvom konceptu potonju pešmu, nije sažeo stopedesetišest stihova u trideset, To isto mladačko nestrpljenje vidimo i pri ispisivanju pesme .»U k or«, poslednje pesme Brankove, ispevane u dvadeset i sedmoj godini života mu (vidi facsimile te pesme u prilogu ovog broja), I ta je pesma ostala u traljama: rukopis nema nijednog znaka interpunkcije, Ali, ona ima tri ispravka, Drugi je ispravak vrlo karakterističan, Pri prvom stavljanju na hartiju, Branko je sebi dopustio ovaka dva stiha:

Veče dodje veče prodje Zašto mi ne dodje

Dabome, on je najsrećnije ispravio tu kakofoniju krasnim stihovima; : Sunce zadje pade tama

A ja osta sama...

115