Nova Evropa, 01. 02. 1924., стр. 22

Ali žurba, prekidanje unutrašnjeg stvaranja ispisivanjem tako neizradjenih stihova, daju pravo Vuloviću da ovakav rad označi kao dosta brz,

Treći momenat pesničkog stvaranja, doterivanje pesme za štampu, i opet je kod Branka spor i težak, Sporim i teškim ба je činila Brankova savesnost, tanko njegovo osećanje za lepote našeg jezika i za muziku stiha, Savesnost Brankovu vidimo « tome, što je bio gotov da žrtvuje i najveće lepote svojih pesama, ako je to zahtevalo njegovo književno poštenje, Rečit je, u ovom pogledu, slučaj sa pretpevom »Gojk u«, Kao što је роznato, ovaj je spev prerada »Milete«, ispevanog 1848, Posle tri godine, Branko je dao u štampu »Gojka«, preradivši pretpev »Milete« iz osnova, Ali i a pretpevu »Gojka«, sačuvanom u čistopisu koji sadrži mnoga tehnička uputstva štamparu (»um eine Zeile Durchschuss«; »diese гм 6 ДеПеп bloss auf die Columne«), još se nalaze doslovno stihovi kojima Branko u »Mile ti« kazuje dokle će se njegove резте стан;

A1 što pevah ne će u grob sići, Doće tice i doće vetrići,

I doći će gromovi ozgora, Trgnut pesme od nemilih dvora: Tice će ih meni da pevaju,

A vetrići po gori pirkaju,

Grom će grmet, pesme kazivati Što ne more to će munji dati, Munja: će ih u nebo zapisat'

A ko će mi otuda ih strisat

Ža te stihove je Tihomir Ostojić rekao da je toneskladan završetak pretpeva, Nije sasvim jasno, šta on time misli; verovatno je da misli nesklad stiha i slika: z ар1забstrisat,.. Taj nesklad je, medjutim, Branko mogao izbeći, a sačuvati misao koja je lepa i uzvišena, Alije tri godine stariji mladić osetio nesklad, neskromnost prve misli, pa je nju žrtvovao drugoj, po kojoj njegove stihove neće ponavljati tice i vetrići, gromovi i munje, nego tek vesela omladina. »Dokle srce za srcem uzdiše,..« (vidi facsimile u prilogu),

Drugi put on, u čistopisu »Gojka«, izbacuje sladunjavo. sentimentalne, lažne stihove:

Slavuj krasnu pesmu udesio, Belu zoru u pesmici moli Da se veće jedamput pomoli.

I najzad, Branko u svoje rukopise često unosi ispravike, koje posle napušta, Tako, namesto stihova 433 i 434, »H ajdukova Grob a«, on je pomišljao da stavi stihove

116