Nova Evropa

|

a prve su reči ispravljene u čistopisu Do vijeka —

dok je u štampi stih dobio konačan oblik Та dovijek... |

Tog oblika na čistopisu, ni u prvom konceptu, nema, što znači da je nastao pri korekturi prvog otiska, Tako isto, stoipedesetsedmi stih >Hajdukova Grob a«, u čistopisu glasi:

Gora ječi (?) za njima i strepi...

dok u drugoj knjizi »Pesama« imamo Gora tuži za njima i strepi, —

a i ta promena nije na čistopisu zabeležena, nego je, očevidno, izvršena pri korekturi sloga,

Pri korigiranju slavnoga pretpeva »Gojk u«, za koji Tih, Ostojić kaže da ga je doneo »jedan svijetao čas«, da je »izliv jednog sretnog trenutka«, Branko je još uvek doterivao stihove, činio izmene koje na prvi pogled izgledaju štamparske роgreške, izmakle pesnikovoj pažnji, Čistopis pretpeva mesto stihova štampane zbirke:

Gusle moje ovamote malo, Da mi srcu odlane u grudim, —

ima stihove: Gusle moje ovamo vas malo, Da odlanem srdašcu u grudim, —

Način na koji je Branko Radičević radio svoje stihove, sasvim je normalan, u njemu nema ništa patološko, To je način Rasina koga je Boalo naučio da teško radi stihove, način Getea koji se u stihovima ispoveda, način Sili Pridoma koji je u školi Lekonta де Lila, u društvu Parnasovaca, naučio da rukopis pokriva sve novim i novim ispravcima »upravo za ljubax iskrenosti, da bi tačno izrazio ono što je iskreno osetio«, Da je taj način bio u Brankovu talentu, a ne prisvojen, svedoči njegova mladost koja inače, i po svedočenju Getea i Sili Pridoma, naginje improvizaciji, a i slaba verovatnost da ga je tome mogao učiti kakav srpski Boalo iz 1847 godine. Vuk i Daničić su mogli jedino unaprediti »čistotu« njegova jezika; a štogod je činio više toga, uporno i večito radeći svoje pesme, činio je po divnome falentu svom, koji je jedinstven u našoj književnosti,

Ovaj je članak samo' omogućen fime što sam imao Dprilike da vidim nekolike Brankove rukopise, Pobude što je on napisan, druge su. Hteo sam da glasam za Branka, Bože moj, ne za Branka kao program, ni kao evandjelje pojezije, nego

118