Nova Evropa

апсолутизма наду у ведрије дане, Рачки, нашавши се у истом колу са Штросмајером, неминовно је морао заћи и на политичко поље.

И у политици и у науци он је Југословен, Година 1860 опредијелила је смјернице за читав његов будући рад у Загребу. Рачкоме првоме, и јединоме, Штросмајер повјерава идеју о оснутку Академије, три мјесеца прије него што је лоложио 50.000 форинти за „Учено друштво“, и он се у новоме листу „Позору“ јавља пропагујући идеју Штросмајера. Првом свом политичко-културноме уводнику у „Позору"“ (мјесеца октобра и новембра 1860) дао је наслов „Југословјенство“, а потписао га шифром Ф. Р. Већ тиме, у латинички писаним и ћирилицом потписаним чланцима, симболички спаја он српство а хрватство у југословенство, Овај обичај задржао је Рачки кроз дуго времена. Наука је за њ ствар позитивна, — њоме је он улазио у тајне историјскога разилажења и спајања Јужних Словена. Таква наука је основ његових политичких потхвата и његова солиднога гледања на све појаве, Видовитошћу пророка, и снагом љекара, упозорује он на најприродније средство јачања. противу нападаја на духовно јединство, које ће постати одлучним политичким фактором на ваги рјешавања проблема јужних Словена у Аустроугарској Монархији. Драгопјене су биле његове ријечи, којима је он фасцинирао своје поштоватеље, дошавши у Загреб већ као признат аутор знаменитих дјела историјскога карактера. Он објављује већ у чланцима „Југословенство“ свој програм,

„Југословјенство је раздиељено, разциепано, разровано и подровано до зла бога; па ће по свој прилици много воде тихом Савом проћи, док се бар душевно сједини; док се браћа упознају и помирене си деснице дају:...

„Ми Југословјени раздиељени смо језиком, овом правом душом народа, главним, често и јединим сидром народности === е===- === == Жели ли Југословјенство једним народом удуховном смислу постати, то би имало настојати, да се сједини у књижевном језику. Ткогод од Југословјенах не жели, да му народ животари само, илију њеких странах пропада, лучећи се у сусједне туђе, многе јачје живље, тај има настојати, да се ово једино спасоносно књижевно јединство што прије оживотвори. Ми имамо настојати, да се и наша пучка књижевност развија према потреби у нашој домовини, и да нам се књижевност над коледаре дигне.

„Не треба бити засљепљеним борцем овога или онога од оних трих југословјенских нариечјах, па ће сватко непристран судац закљу= чити, да је србско-хрватски опредиељем бити књижевним... Словенско нариечје имало би се с њим најприје стопити.

„Hy гдје се ради о вишјих сврхах читавога народа; гдје се ради о развитку или пропасти његовој — ондје писме и словде: имало би духу мјесто одступити,

168