Nova Evropa

дницима који су их дотада обрађивали, него новим, досељенипима из других крајева, онда су домаћи радници (звани „рисари“) остали без руха и круха, те им се ваљало селити, _ Године 1921 рачунало се да таких радника има на 50.000, и наше су се власти нашле пред озбиљним проблемом, како да их запосле.

Према званичној статистици исељавања, прошле се године иселило из Југославије 9,370 исељеника, од којих 8,797 из економских разлога, а тек 573 из других разлога. Ретко се уопште људи селе из којег другог него економског разлога. Пођите у Рур (Кићг) у нашу највећу европску исељеничку колонију (после Рата било их је око 70,000), или у Пенсилвенију у Америци, зађите по рудницима, талијоницама жељеза, и другим фабрикама, па ћете се уверити, да ниједан кога ту сретнете није пустолов, него гарави — сиромашни — радник,

Поред економске емиграције постоји, иако незнатна — религијозна емиграција (пилгрими, хугеноти, духоборциј, и политичка емиграција (југословенска за време Рата, руска за бољшевика, грчка за Грчко-турског Рата). Ту нам се ваља вратити на нашу војвођанску емиграцију, јер се обично узима (и званично, с наше стране; а и интернацијонално, у вези с народносним мањинама), да је поратној емиграцији из Војводине узрок политички. То, углавном, није тачно, Већ смо напред рекли, да је узрок војвођанској емиграцији економски, док је политички моменат тако незнатан да га не би требало ни спомињати, У потврду ове тврдње наводимо, да се прошле године од 3.970 војвођанских исељеника иселило 3,778 из економских разлога а тек 192 из других разлога; па и то не значи да су тих 192 све политички исељеници,

Ако бисмо хтели да будемо сасвим тачни, остало би још да се спомене и криминална емиграција (злочинци који беже пред казном), па онда тек, можда, и пустоловна емиграција. Г, Артур Градо спомиње негде, као куријозум, неког нашег човека који је прешао океан неких 27 пута! Прошао је многе континенте, многе земље и градове, познао много људи и језика — новаца нема, а кад нешто и дође до његових руку он то безбрижно потроши. То је свакако пустолов; али тај би се једва могао назвати уједно и исељеником. Исељеник, напротив, није скитница, не сели се из једног места у друго, осим кад у његову месту нема посла, или кад је на другом месту посао уноснији; и не враћа се кући чим заслужи за пут. Од 9,370 наших исељеника у прошлој години, 8,801 селило се по први пут, 445 по други пут, 97 по трећи пут, 20 по четврти пут, а тек, 7 њих више од четири пута.

Г. Лупис — након тврдње, да су сви исељеници пустолови, или потомци пустолова —, овако дефинира пустолова:; „За чим тежи пустоловг За правдом, за љепотом, за слобо-

357