Nova Evropa

дом2 — Не! Никако. — Пустолов тежи само за материјалним добитком, или простије речено: за новцем, за обогаћењем.“ — Кад би Минхаузен чуо ову дефиницију, држимо да би се, што но реч, у гробу преокренуо; Кир Јања — пустолов! Но ако и нема ништа тачно у предњој дефиницији, у претходној тврдњи о пустоловини у Америци има нешто — рећи ће бар они који Америку познају по Барнуму, по причању о Рокефелеру, о „облакодерима“, о панамском каналу, и о Пинкертону. Јест, има нешто, нешто специфично америчко, али се то нешто, по нашем дубоком уверењу, не може назвати пустоловином, него је то потентност духа и тела, и резултат те потентности су онда сва она америчка „чудеса“.

Емиграција је одувек била селекторна: емигрирали су редовно само душевно и телесно јаки. Кад су у Средњем Веку емигрирале масе, онда су неспособни, болесни и стари, остајали на старим седиштима, или, ако би се и кренули, путем би заостајали, падали, и умирали, било од изнемоглости било од непријатељских војника било од дивљих зверова. У нову, обећану земљу стизавали су само јаки. Тако је било после и с појединцима, тако је и данас. Исељеници се селе у најбољим годинама, углавном имеђу двадесете и четрдесете године живота, здрави душевно и телесно, док им родитељи, жене, и деца, остају најчешће у старом крају. Што данас земље имиграције доносе и законе по којима се само изабрани могу усељавати, то је само узакоњивање природне селекције емиграције, Ти закони данас постају потребни, јер би без њих, с помоћу модерних саобраћајних средстава могли доћи и слабићи у земљу, те задавати знатне неприлике. Америка, као најимигрантскија земља, у том погледу предњачи: у њу су долазили, и долазе, само здрави духом и телом, изабраници разних народа, разних крајева и разних континената. Америка је, дакле, нека врста изабраног народа. Кад се састану сви ти изабрани, „из разних племена, из разних клима, од разних вјера и језика" (да се послужимо речима Г. Луписа), те кад сваки даде што најбоље има у његову племену, у његову крају, у његовој вери и обичајима, у његову телу и духу, онда дабогме настају „чудеса“, настаје „пустоловина“, настаје Америка. Иначе, особине које наводи Г. Лупис, иако су у већини тачне, не доказују пустоловину, и, што је још важније, нису специфично америчке, него су особине разних народа, само што се оне у Америци више истичу, и ми, који смо у Америци странци, боље их запажамо и јаче осећамо. — Цитираћемо од тих особина неке које наводи TI. Лупис, као доказ да су Американци пустолови. „Сви пустоловни умови у Америци усредоточени су на профит, на новац. Покажи у Америци прстом на једног човјека и реци: „То је паметан човјек“, одмах ћеш примити питање: „Колико има новаца # Ако кажеш

358