Nova Evropa

да нема новаца, сваки ће ти прави Американац, био рођен овдје или друговдје, сасвим природно одговорити: „Тај није паметан“. Кад нема новаца не може бити паметан; јер ко је доиста паметан тај — прави новаца. А кад би био паметан и не би правио новаца, — чему му онда памет" Тако Г, Лупис. — Истина је да Американци врло цене Рокефелера, и друге банкаре, и држе их паметнима; али зар они не цене и не држе паметнима и Вашингтона, Линколна, Вилзона, Едизона 2 Вашингтон и Линколн постали су нацијоналним свецима, имају своје празнике, — а да ли се рођендан којег банкара слави као нацијонални празник7 Зар је у Америци познатији Рокефелер од Демсеја (Ретрзеу)ј2 Значи, да Американци цене појединце који су јаки, било физички било психички било материјално, као што их цене и сви други народи свих крајева и свију векова. Зар и ми не држимо паметнима банкаре7.. Свако зна, и онај који није био у Америци, да Американци имају доиста материјалистичко назирање света, и Г. Лупис је то с правом истакнуо као карактеристику Америке, али је начин на који је он ту мисао изрекао, и истакао, претеран, То није фотографија Американца, то је карикатура, Америка је земља досељеника, — досељеник је дошао у ову земљу да се материјално окористи, у првом реду да нађе хлеба, Да то постигне, треба да ради, И он ради. У Америци се ради, и према томе се стиче као нигде на свету. А ко напорно ради, тај не пева. „Јпјет агта зЏепћ тизае". Песму рађа доколица, беспослица, У Америци нема кафана, у Америци се руча стојећки, или се седне у капуту и у шеширу за доручак. У Америци се више ради, мање ужива, док се код нас више ужива а мање ради, Америка не даје Вердијеве мелодије, које покрећу душу, него „јаг2“, који покреће ноге. Ту нема толико сањарења, али утолико више кретања. Американац не пева годинама љубавне песме: он данас сретне девојку, а сутра се њоме жени (прекосутра га она, можда, већ и оставља). Американац дакле доиста није песник у смислу беспосличара, или бар доколичара. Обломов филозофира, да ли да устане из кревета или да не устане, и остајући у кревету мучи се питањем, да ли је уопште потребно да људи устају из кревета или не; Американац не познаје тих мука. И све остало што Г, Лупис истиче, није само америчка особина, и врло је често исто тако и код нас, Зар, например, код нас функцијонари каритативних дечјих организација не примају плату2 Зар функцијонари „Хрватског Радише“ или српског „Привредника“ не примају платуг Зар наши свештеници крштавају, венчавају, и покапају мртваце, бесплатно 2 Зар чиновници при окружним благајнама нису плаћени2 Дакако, у Америци се то више опажа, јер је каритативних организација. много више, много им је већи делокруг, и много су богатије.

359