Nova Evropa

„Дечјим домовима“, где уче и усавршавају се у какој било професији, Педагошко-одгојни рад у тим заводима је узоран, али је материјална обезбеђеност знатно ограничена. Уопште, организаторно-педагошке идеје украјинских совјетских школа нису постале само узором за друге републике Савеза, већ су обратиле на се и пажњу педагошких кругова и преко границе, Тако например немачко учитељство посвећује у свом стручном листу украјинским совјетским школама нарочите чланке, а много се је говорило о њима и на другим језицима.

Леп успех запажа се и у другим гранама културнога живота Украјине. Последњих година појавио се велик број нових писаца и песника, међу којима би многи могао направити себи име и у западно-европској литератури. Досада скучена култура украјинског народа размахала се великом снагом, и обелоданила је многе сакривене таленте, Тако се и та виша култура развија напоредо, и у тесној вези, са новим духом и новим државним животом. Задржавајући савршен спољашни уметнички облик, те неуступајући ни у том погледу најбољим узорима Запада, нова украјинска поезија проникнута је здравим и једрим друштвеним духом, пуна је оптимизма, и блиска је радним масама народа. Многи понајачи савремени писци (као Тичина, поет-радник Сосјупа, Хвиљевиј) произашли су из слојева сиромашног сељаштва. Удружење младих сељачких писаца „Плуг“ има подружнице по свим већим центрима Украјине, проводећи интензивну организацију несамо научно-литерарног карактера, већ играјући уједно и велику друштвену улогу, те развијајући међу својим члановима идеју нове друштвености, са главном задаћом да се подигне културни нивб села, да се село привуче што ближе напреднијем граду.

Знатни су успеси на пољу театра и музике. Ишчезава већи успомена на древно примитивно етнографско-нацијонално, претежно сељачко, украјинско позориште, Државни украјински театар у Харкову, и по другим центрима, као и низ казалишта у провинцији, стоје на висини бољих савремених европејских позорница, и у погледу репертоара и по глумцима. Геатар као например „Березил“ изврснога уметника Курбаса, па театар Михајличенков у Кијеву, и више „студија“ по већим местима Украјине, раде интензивно и дају нове ствари једну за другом, у смислу најбољих савремених проналазака на пољу новога театра. Својим напретком, тај нови украјински театар, по признању стручњака и ауторитета, заслужује највећу похвалу, јер не заостаје ни у чем иза модерних позорница Москве, Берлина, и других великих градова.

Државно певачко друштво у Харкову, а нарочито оно у теву, дошли су на најбољи глас у целоме Савезу. На ре-

408