Nova Evropa

film »Kremlj«, u dva dela, od kojih prvi deo donosi istorijske uspomene na Kremlj, a u drugom je delu snimljen Kremlj kao cenlar novog političkog života, U krimskim ateljerima društva izradjeni su filmovi: »Kapela Sv. Ivana« po Hejermansu, »Naežda« u režiji Čajkovskog, i »Diplomatska tajna« (po libretu L,. Nikulina), koji su svi već prikazivani u Moslvi, Drugo društvo, koje se u poslednje vreme. uveliko razvija, »Sveukrajinski kino« {tako zvani »Vufku«), izradilo je film »Kancelar i bravar« Do drami Lunačarskog, a u režiji Gardina; ali najbolji film ovog društva je »Hmelj«, izradjen po libretu Nikulina, koji crta gradjamski raž u Ukrajini, te svršava pomirljivo, jer se pobunjeni ataman Hmelji vraća u domovinu da radi u korist naroda, Sada se u odeskom ateljeru toga društva dovršuju filmovi »Озјар Вапдига« 4 »Тагаг Buljba«, po romanu Gogolja a u režiji Gardđina, dok se u Ен skom ateljeru priprema »Bahčisarajska fontana« po Puškinu {u režiji Čadinina), — Moskovski »Proleftkino« izradjuje uglavnom znanstvene i prirodopisne filmove {naprimer, »Moskovska +tekз па industrija«, i »Moskovsko konzumno društvo«). Od 1, maja 1923 do 1, januara 1924 izradilo je ovo društvo 23 filma, — Pored ovih većih društava, ima u Rusiji ceo niz lokalnih filmskih družina, Prekrasan film je izradio »Kavkaski Kino«, pod imenom »Crveni djavolčići«, koji prikazuje sudbinu dvoje dece iz vremena бтадјапзкоб rata; u njemu sudeluje nekoliko pukova crvene armije, — Broj filmskih društava u Rusiji neprestamo raste; tako su nedavno niknuli »Azerbejdžanski Kino« {koji izradjuje film »Crna krv«, u kome se iznose kavkaska petrolejska polja), pa »Armenski Kino«, i drugi, Pučki komesar za prosvetu obrazovao je posebno društvo, ti, zv, »Goskino«, koje izradjuje propagamdističke i popularno znanstvene filmove, i ima ceo niz ateljera kako u Moskvi tako i u Krimu,

Ekonomski pregled.

Problem valorizacije u bilancama deoničarskih društava.”)

Pitanje ispravnog bilanciranja, kod društava koja su obavezna da javnmo polažu račune, nije novo, ono postoji takoreći otkada postoje i današnje forme kapitalističkog udruživanja. Zakonodavac, pri izdavanju raznih norama o načinu bilanciranja, kod udruženja koja ne baziraju toliko na asocijaciji rada koliko na asocijaciji kapitala, ima u vidu prvenstvemo, da se ni pod kojim uvetom ne iskaže veći dobitak nego što je uistini, *) Ovaj predmet obradio je urednik našeg Ekonomskog Pregleda i u vidu predavanja, koje je održao, na poziv Pravničkog Društva, u Ljubljani, 10. aprila t, 8,

432