Nova Evropa

Cincari zovu sami sebe opštim imenom »Aromun«, Ali drugi narodi njhovi susedi, ne zovu ih nwniedan tim imenom, Srbi ih zovu Cincarima, zbog toga što im je palo u oči njihovo izgovaranje reči »t sin is« [pet], sasvim različno od rumunskoga »tšinitš«e, Od Srba su primili taj naziv i Bugari i Rumuni i Madžari, pa se čuje ponegde i u Južnoj Srbiji i u Grčkoj, Inače, Srbi i Bugari zovu Cincare stočare Crm ovuncima i Vlasima, a ponegde i Kuacovlasima, Jurucima, čak i Arnautima. Kod Grka Je pak običan naziv za njih »Kucovlahi« (hromi Vlasi), redje »Vlahi«.

Kod Cincara se razlikuju dve glavne etničke grupe: Kar aguni, i Faršerijoti, Naziv »Karaguni« prvobitno ozmačava: »oni sa crnom haljinom«, Karaguni čine najveći deo cincarskog naroda, i poglavito su Irgovci, zanatlije, i kafedžije, a retko stočari, Faršerijoti nose gotovo svi belo odelo, i najvećim su delom stočari, Mada Karaguni i Faršerijoti dolaze često jedni sa drugima u dodir, ipak se drže jedni od drugih odvojeno, i ne uzimaju se medjusobom, poglavito zbog toga što Karaguni zbog svog višeg ekonomskog položaja smatraju Faršerijote za niže od sebe, — Ima Cincara koji su mesto svog jezika primili grčki, i samo njime govore, ali su i dalje zadržali svoju nošnju i svoje običaje, Jedni su od njih stalno nastanjeni kao zemljoradnici u Severnoj Tesaliji, i zovu se »Kopačar«, a drugi su stočari po planinama severne Grčke i Bugarske, poznati pod imenom »Sarakačani« {ili »Karakačani«),

Cincari su Srana balkanskih Romama, u koje spadaji još iri naroda: Rumuni, Meglenski Vlasi, i istranski Vlasi, Sva su ta četiri naroda po jeziku u bliskom srodstvu, i njihov jezik svedoči da su morali nekad biti i po prostoru jedna celina, Sa dolaskom Slovema na Balkansko Poluostrvo, ta je celina rasturena, i Cincari su odvojeni Slovenima od ostalih svojih rodjaka, Kao i ostali balkanski Romani, i Cincari su postali od mešavine starih Tračana i Ilira sa Rimljanima, Stvaranje cincarskogš maroda izvršeno je besumnje poglavito u predelima u kojima su oni i danas još u najvećem broju i u grupama nase” ljeni, dakle u predelima oko Pinda, u Tesaliji, i severno od nje, i u južnoj Arbamiji s Epirom, Još u Srednjem Veku se u tim predelima pominju kao poglavito cincarski krajevi »Velika Vlaška« i »Mala Vlaška«, Dalje na severu je u to vreme besumnje bilo srazmermo malo Cincara: poglavito po varošima. današnje Južne Srbije i severoistočne Grčke. Iz tih predela su oni, u vreme velikih srpskih seoba, zajedno sa Srbima dospevali i u zemlje preko Save i Dunava,

U 16. i a 17. veku su Cincari, a osobito oni u južnoj Arbanili, vodili vrlo živu trgovinu po zemljama Balkanskog Poluostrva, i imali trgovačkih veza i sa dalekim evropskim trži-

463