Nova Evropa

У години 1890 и 1900, у Румуне смо убројали и Цинцаре, јер су тако рачунати и у попису 1921 године.

Разрађена грађа пописа из 1890 и 1900, и из 1909/10, уништена је од непријатеља, као што су уништени и сви сређени и за публиковање спремљени подаци ранијих година, и многи изворни документи, регистри, бележници, и т. д. Зато смо број становника с румунским матерњим језиком, као и других језика, добили на начин на који смо до ових бројева дошли

"и у споменута четири округа,

У процентима, разлика између једног и другог пописног перијода била је следећа:

у перијоду: Срба: у годишњем Румуна: у годишњем

проненту:; проценту; 1866-1884: 651.699 3:489/o 22.401 2'200/о 1884-1890: 262.571 2'589/o 4:813 0'540/ 1890-1895: „127.538 1'30%/о 15,607 2:159/0 1895-1900: – 247.625 2'30%о 37.102 4'620/6 1900-1910: 447.599 1'92%/0 6.951 07569

Занимљиво је погледати податке о румунском становништву посебно по варошима и селима; оно је било

године: · по варошима: 0) по селима: (0 укупно; 1890: 6.558 · 4'53 138,356 95'47 144,914 1895: 6.640 4'14 153.881 95:86 160.521 1900: 5,113 4:14 118.306 9586. 123,419

Пред нама су наштампани табаци: „Претходни резултати пописа од 1921 године“, Није још довршено штампање, али се већ стигло до последњих табака. Отуда смо већ узели податке о Северној Србији; сад ћемо разгледати податке и по осталим покрајинама наше државе, Почећемо с крајевима у којима у знатнијем броју живе становници с матерњим језиком румунским (у румунски се убројава и цинцарски). Ту прво треба разгледати Јужну Србију. Становника с матерњим је-

зиком румунским има у три округа: битољском, брегалничком, и охридском, и то;

у округу: српскохрватски: румунски: други: свега:

битољском 134.627 4,309 40.659 179,595 бреталничком 72.801 1.012 30.647 104,460 охридском 48.318 1,658 19,203 69.179

Свега . 255.746 6.919 90.509 353.234

455