Nova Evropa

su držanje, naravno, madžarski poslanici jednodušno osudili; ali su se dogadjaji razvijali takovom brzmom, da su već nakon nekoliko dana, Rumuni bili a mogućnosti da izjave, da su oni u Budimpešti »samo' gledaoci«,

Posle ugarske revolucije od 31, oktobra u Budimpešti, Rumumnski Odbor proglasio je da ostaje stalno na okupu, sada u Aradu; a 9. novembra zatražio je i formalno od vlade grofa Karoljija, da mu se preda u ruke upravna vlast nad 23 županije u kojima. su stanovali Rumuni (petnajst od njih u Erdelju, od kojih su iri čisto sikuljsko-madžarske). Došlo je do otvoremog preloma, i Rumunski Odbor preuzeo je upravu nad celim Erdeljom, U dosta dugome medjuvremenu, koje je proteklo pre nego što se je Rumunija mogla otresti režima maršala Makenzena te ponovo ućt u rat, izvršen je veliki dogadjaj rumunskog ujedinjenja, 1. decembra 1918, pre nego što će rumunska vojska ponovo preći granice, sastao se je Rumunski Narodni Kongres u AlbaJuliji, i proklamovao je· svečano: odvajanje od Ugarske, ujedinjenje sa Rumunijom, obrazovanje jedne Privremene Vlade (dok se ne održi Konstituanta), i položio Je zakletvu na jednaka prava i na punu versku avtonomiju za sve narode i sve religije, Prava jezika imaju biti uzimana u obzir po školama, u crkvi, u upravi, i na sudovima; opšte pravo glasa, sa proporcijonalnim narodnim predstavništvom, imalo se zavesti za odrasle, i izvesti radikalna agrarna reforma, a štampi dati puna sloboda, kao i sastajanju i udruživanju, Može se reći, da je toga dana postala Nova Rumunija; čudnim slučajem, istoga toga dama ostvareno je i jugoslovemsko ujedinjenje, formalnom ponudom krune regentu Aleksandru od strane izaslanika Jugoslovenskog Narodnog Veća u

Zagrebu, К. У, Зетоп- КУабоп,

Злоупотребе Круниних Прерогатива.

1

На предлог Министра Правде, а по саслушању Министарског Савета, указом од 20. марта т. г, аболирана је кривица Јоја-Аге Ћеримовића, и још 165 Турака Јужне Србије, од којих су преко педесет !п сопћштабат, још 1915, осуђени на смрт, а њих стотину на робију, за дела из 55 85,, 87. у вези са 5 155. Кривичног Закона. [10 ослобођењу и повратку, ова је пресуда поништена од стране Апелацијоног Суда са чисто формалних недостатака, и Првостепени Суд био је дужан да поступи по напоменама вишег суда те донесе другу пресуду, будући да сама дела стоје, Предњи указ спречио је даљи рад суда.

500