Nova Evropa

Правна установа помиловања постоји као једна од Круниних привилегија: она има да отклања евентуална судска убијства, која су врло могућна иако не честа, она треба да спречи кривичну истрагу против политичких криваца, — ако то захтевају сами интереси државе. Укази о помиловању, то су најплеменитији акти Круне; — али противу предњег указа морамо да устанемо.

Аболирана кривица помиловања људи састоји се у овоме: тодине 1914 и 1915, једна велика група вардарских Турака организовала се, у вези са Цариградом, Софијом, и заграничним бугарским комитетом, те је добила оружје и побунила се противу Србије, своје државе, Врховна Команда деташирала је тада 12.000 војника са бојишта, из Мачве, да угуше ову побуну која се ширила муњевитом брзином, Настали су окршаји, убијани су учитељи, војници, жандарми, подофицири, али, благодарећи храбрости војника и наоружаних мештанахришћана, овај организовани устанак би угушен у крви, Вође усташа пребегоше у Бугарску, а остали бише похватани, суБени, и осуђени. — Са бугарском војском ти „пребегши“ вратили су се својим домовима, где су 1918 дочекали и нашу војску. Ових 166 злочинаца из десетак муслиманских села дуж Вардара чине иданас једну организацију, која је — по инструкцијама Р. Трифуновића — развила велику политичку агилност и избацила за народног посланика свога данашњег вођу Ајдара Асановића, пошто је Јоја-Ага убијен у Цариграду. Њима је обећано, још пре две године, да ће сви бити помиловани ако само постану радикали и не оду Џемијет, и ова злочиначка организација удесила је став према томе обећању. Место да добију заслужену казну, после овог указа о помиловању, 166 злочинаца постају радикали и најватренији борци радикалских „идеја“. Они агитују истим средствима као и 1914-15 тодине: пушком и камом; и већину од њих данашњи режим поставио је у „контра-чете" !

После овога, хришћански елеменат Јужне Србије дубоко је осетио сву неправду нанесену му од владајућег режима. Стотине хришћана из Тиквеша, комшије ових помилованих устаника-Турака, осуђени су, по Закону о Заштити Државе, зато што су давали комитски порез, износили комитама храну, и т, д. Између комита који кажњавају само смрћу, и суда који кажњава робијом, они немају да бирају и долазе пред суд. И са правом протестују против радикалског режима који, преко Круне, не допушта суду да и према овим муслиманимазлочинцима примени закон за кривице далеко теже од њихових,

Овај указ о аболицији дело је данашњег режима, трулог и пољуљаног, који при свом котрљању и падању жели да за собом повуче и Круну. Је ли Министарски Савет „хомогенца“ Пашића затражио мишљење за ово помиловање од надлежног

501