Nova Evropa
првостепеног суда Јесте, и тај суд одговорио је, да ће према свима кривцима побуне наставити истрагу и даље, Или је, можда, добио ослонца за предлог у мишљењу Министра Војног2 Или је потребно и згодно мишљење дао Инспекторат у Битољу 2 — Не, Предлог „хомогене владе“ за ово помиловање долази од радикалског партијског стручњака за Јужну Србију, Ранка-Солунца: ову моћну устаничко-турску организацију треба претворити, путем краљеве милости, у радикалског гласачког пандура. А како ће широке хришћанске масе дочекати и разумети овај акт Круне, — што се то тиче ове безобзирне и организоване котерије за експлоатисање државне власти, у тренутку кад су сви изгледи да ће јој та власт измаћи,,.
Тако се врши партизанско врбовање под покровитељством саме Круне, И то није први случај. Пре неколико месеца, једна извршна пресуда дошла је пред извршну власт на извршење, Кад је полицијски писар изишао „на лице места", да њиву преда сопственику по пресуди, Турци су сопственика. избили, поломили плуг и јарам, најурили волове, жандарма и писара, Уместо да за ово буду одмах строго кажњени, они су краљевски награђени; Министар Унутрашњих Дела са два телеграма забранио је извршној власти да исту пресуду извршује, и наредио поновно извиђање по истом делу. По уставу (чл. 50), извршност једне пресуде може да суспендује само краљ; по закону (5 340, К. С. ILJ, поновно ислеђење може се отпочети или на захтев осуђеног, или по налогу краља, Министар је погазио Устав и повредио закон, извршио акт надлежности свога Шефа, без његова знања: После једног овакова краљевског акта, цело муслиманско село, одакле су виновници, Марена, постало је челик-радикал, И ово је, на штету ауторитета Круне а у корист режима, учињено по савету чувеног радикалског експерта за Јужну Србију.
II
Стилизација указа је нејасна и тамна, тако да указ не значи ни аболицију, ни амнестију, ни помиловање, узете понаособ, већ све троје укупно.
А) Указ значи аболицију јер заповеда да се предаду забораву кривична дела именованих политичких злочинаца „без обзира нато да ли је пресуда изречена или не", Да ли је пак министар-предлагач био сигуран у то, да се његов предлог дотиче политичких криваца који не руше основ друштвеног живота, и недирајући у имовну и личну безбедност раде само против једног прелазног политичког уређења7 Затим, после забрањивања генералне истраге (извиђаја и предизвиђаја) суду, на основу чега је министар-предлагач био надлежан да предња дела оквалификује као политичка7 Ако је, дакле,
502