Nova Evropa
предњи указ требао да буде само аболиција, он је имао само да именује кривце, и да задржи истрагу према њима, а не и да набраја њихове кривице,
Бј) Указ значи и амнестију, јер се њиме предају забораву одређена и категорисана кривична дела, без обзира „да лије пресуда извршна или не", Предлагач је хтео да осигура своје клијенте за случај да пресуда, пре указа, постане извршном, Није право (према циљу владе) да људи остану без грађанске части и политичких права, па треба, за сваки случај, уништити пресуду и одстранити сва њена ретроактивна дејства. Треба организоване злочинце оставити и даље у јавним функцијама: народни посланици, председници општина, кметови, одборници, вероучитељи, контра-четници, Затим, Ћерим-бег, например, може ускоро одговарати за јатаковање, а онда суд, после овакова предлога за амнестију, према њему не може применити 5 65. у вези 5 71. Казненог Закона.
В) Указ треба да је помиловање у ужем смислу, јер се односи на одређена лица, именована и побројана у указу; он није безличан, као што су акта амнестије; затим, он допушта приватним тужиопима да траже накнаду штете, Па ипак, он није акт помиловања, јер се не односи на извршну судску пресуду.
Волео бих да видим и једног судију, како ће приступити примени овог указа, Али бих још више волео да уђем у душу свих честитих правника, који дејствују као судије на нашем крајњем југу, и да изнесем на јавност њихово интимно осеБање и револт њихових душа при примени Закона о Заштити јавне безбедности и поретка у држави, — после овог указа.
У Јужној Србији живи племе, храбро и жилаво, које је пре хиљаду година стајало на челу Јужних Словена, када су се југословенска племена спустила била са Карпата у Панонију и препливала Тису, Дунав, и Саву. Ово је племе било вођ, и крчило пут осталим племенима, и дошавши на крајњи Југ, оно је успело да ту одоли свима ударцима Грка, Татара, и Турака, да Бугаре-Татаре претопи у Словене, и да, све до данас, сачува своју душу неокрњену и целу, коју уноси у Југославију. Свесно свега тога, ово је племе и поносно што се зове Србима нашег Југа и благодарно браћи из Шумадије за бескрајне жртве и ослободилачки загрљај. Али данас, после овакве примене Закона о Заштити Државе, чланови овог племена у души протестују: — „Је ли могуће да Наш Краљ више воли Турке који су убијали његове официре и војнике, него нас!,.."
Падајући све ниже, кршећи норме Устава и Закона, радикали шире корупцију и куже политички живот целе земље, У свом партизанском слепилу, они не оклевају да окуже и обесвете и сам ауторитет круне; „Зна Баја шта ради,,.“
503