Nova Evropa

Sve je to bilo nastavak talasanja srpske omladine, koje je na trideset godina ranije kulminiralo u ujedinjenoj omladini, Samo su na mehanički kontinujitet kretanja iz prošlosti pridolazile i nove ideje, još neodredjene i nejasne, kao pupci ispod kore. Tu je, pre svega, bio socijalizam, kao najnovija moda, Onda, srpska revolucijonarna iredenta, kao nešto bez čega se neće moći živeti ni raditi. Govorilo se o užoj organizaciji omladme i o zajedničkom listu. Govorilo se mnogo, ali se od svega ma delu nije dogodilo ništa, Kad smo se razišli na univerzitete, sve su veze izmedju nas bile prekinute, 1 danas izgleđa kao da je sve to bilo negde u davmoj davnini. Kada sam se ša ponekima iz te maše generacije sreo posle dvadesetipet godina, nismo se poznavali,

Ima nešto nerazumljivo u takozvanim generacijama, i još nerastumačemo, Osobito kod našeg naroda, gde primitivnost i. kultura sisaju istu sisu, Ja bar, niti verujem u progres, ako se pod tim misli na školovanje pradedova, dedova, očeva, i sinova, da od unuka bude nešto bolje; niti učestvujem u usklicima i vajkanjima o toj i toj generaciji, našoj ili vašoj ili njihovoj, u kojoj je jedan narod kao neki božanski šljivik urodio odjedanput i iznenadno izbranim, divnim, i obilnim plodom, U svima vremenima, i pod raznim podmebljem, nicali su, nezavisno od sveg ostalog, pojedinci oko kojih se okupljali naraštaji i koji su davali obe= ležje svome dobu,

Centralna ličnost mašeg »maturantskog« pokreta bio je Skerlić, i čar njegove ličnosti lebdela je nad nama, Agilan, zreo, razuman, — kao čovek medju decom, U njega se verovalo, i za njim se išlo, Ne da medju ostalim drugovima ne bi bilo zanimljivih ljudi i »tipova«, osobito medju Beogradjanima, Voja Marinković, naprimer, držao je i gotovo pre trideset godina takove političke govore, u Karlovcima i Novomsadu, da su pored mas djaka zinuli i naši stari slušajući ga, Grol je još onda sastavljao programe i pravila, Ivezić »čistio« jezik, a Boža Nikolajević glumio i improvizirao momnologe iz Šekspira i recitovao tercine i otave rime Dragiše Stanojevića, da smo zbilja. svi bili ushićeni, Ali je Skerlić bio ipak nešto. drugo, i svi smo. išli za njim, ne radi programa nego radi nečega opšteg što onda mi sami nismo znali šta Je, On je, to smo znali, čitao francuski (Luj Blana), bio socijalista, pisao u novine, vodio borbu sa policijom, imao obradjene planove, držao u ruci sve dogovore, debatovao. sa našim profesorima, i očevima kao sa sebi ravnima, — snažan, realan, jednostavan, duboko uveren, razložan, vodeći za. sobom i svoje beogradske drugove d nas prečanske klopoše i gospodu, Dabogme da je i on dolazio i u Karlovce i u Novisad, |||

Ja se Skerlića i zato dobro. sećam, što je on u Karlovcima bio moj gost, a Ja u Beogradu njegov, Čudno Je bilo ono nekoliko dama u Beogradu sa Skerlićem, za mene sedamnaestogodišnjeg

485