Nova Evropa, 21. 06. 1924., стр. 10

koja je objavljivala po celoj srednjoevropskoj štampi dosetljivu laž, da Je G, Pašić internirao vodje opozicije хђов пићоха дејеftističkog držanja«. To je sve dakle bilo poznato i vani, u savezničkim zemljama, i pok, Miloš Savčić, iskazujući svoje zadovoljstvo s onim Vatsonovim člankom, mogao je napisati (17. oktobra 1918, »The New Europe« IK, 19): »Mi smo puni srčbe i stida što smo prisiljeni da se borimo u Jedno 1 1510 угеше 1 ргобуш režima veleizdajničkih parnica Hapsburške Momarhije, i pro= tivu režima koji se okupio oko jedne veleizdajničke parnice ui srcu samoga našeg narodnog Pijemonta«,

Sam Solunski Proces, sednice pred Vojnim Sudom za ОБcire, počeo je 20, marta 1917; ali su se glasovi o pripremama vojske na bunu pronosili mnogo ranije, te je odluka vlade na Krfu, da se izvestan broj viših oficira uhapsi, a drugi povuku sa fronta i interniraju, pala još na nekoliko meseca ranije, Presuda Velikog Vojnog Suda izrečena je 5, i8, juna 1917, a streljanje trojice osudjenika (Dragutina Dimitrijevića-Apisa, Ljubomira Vulovića, i Malobabića}) izvršeno e 26, juna (po novom

kalendaru), Ш

U to vreme padaju pregovori za poseban mir izmedju Austrije i Francuske (odnosno Antante), pri kojima je posredovao princ Sikst Burbonski, rodjeni brat carice i kraljice Zite, žene austrijskog cara i kralja ugarskog Karla; ovaj (Sikst) je tada bio oficir u belgijskoj vojsci, Decembra 1916, s izjavom Karlovom da bi želeo stupiti u pregovore za poseban mir, počinje akcija u tome pravcu, koja se nastavlja sve do oktobra 1917. kada je Klemans6 prekinuo pregovore. Tu akciju opisao je princ Sikst, s pomoću svoga prijatelja istoričara de-Mantajera (M. de Manteyer), koji je bio uz njega i za sve vreme Каја.

Iz cele te akcije, nas posebno interesuje ono što se odnosi na Srbiju, odnosno na Jugoslovene, U samom projektu konvencije, koja sadrži rezultate preliminarnih pregovora, a koja je 12, februara 1917 fiksirana, u četvrtoj tačci fraži se restauracija Srbije »u potpunosti svojih suverenih prava i svojih granica«, kao i »jedan slobodan i dovoljan izlaz na Jadransko More«. Medjutim, car Karlo ne pristaje odmah na ovai predlog: on okleva da prizna nezavisnost Srbije i održanje пједпе Фпазе, već kao da teži da stvori jedno Jugoslovensko Kraljevstvo, kote bi obuhvatilo Bosnu, Hercegovinu, Srbiju, Albaniju, i Crnu Goru, dok bi kakav arkiduka od Hapsburga uzeo krunu na račun Karagjordjevića, U projektu nove note, od 17. marta, koiu princ Sikst prilaže uz svoje pismo u odgovor Karlu, u tačci 3, on se vraća na raniji predlog u pogledu restauracije Srbije, i dodaje još »široke ekonomske koncesije« radi osiguranja prijateljskih

554