Nova Evropa

Коначно је успех Рата, ето, у протусловљу са поднесеним жртвама. И када би бројке људских гробова и изгубљених вредности у свим гранама културног и економског и социјалног живота једног народа биле одлучне, тада би оне сигурно победу дале онима које је помпезни версаљски вердикт, по свим прописима стратегијских правила и војних кроника, назвао побеђенима. Да се је у оним спорим данима мучног рађања Версаљског Мира искрено покушало дати незапамћеном петтодишњем људском клању један морални упечатак, можда би дело крунисао велики успех људског измирења, и довршење једне болесне перијоде човечанства, доведеног након лутања до потпуне спознаје о узроцима претрпљене несреће и о потреби сарадништва свих скупа, И Друштво Народа, суверени врховни форум, с аукторитетом и нефаљеном снагом извршиоца, било. би срећна сврха која оправдава средства, Али су се велики духови задојени таким идеалима ломили пред дипломатским доскочицама рафинираних трговачких спекуланата и мешетара, Ови су пустили моралисте да се уморе гледајући у непрестано гомилање ситних питања, лукаво уведених, знајући унапред да ће се суптилни духови теоретичара заплести — као у кучине омотани — у лавиринту практичних питања, од којих је свако увођено у светли салон „краља сунца“ с етикетом: „Опасност да изазове будући рат". Тако су умарширали: Ријека, Гнатско, Ковно, и толика друга. Међутим су главни актери те комедије помно скривали у реповима свога фрака старе дипломатске учбенике, на којима је црвеним словима написана била на свакој страни само једна и иста максима; „Не заборави, да је сваки мир припрема за будући рат". У томе неравноме двобоју морали су победити ти искусници с учбеницима. Они су поделили плен и ударили даће, и то увек у истоме стилу: велики су појели месо, а малима су бацили кости, и позвали их да се потпишу, Затим су увели побеђене, и уз свирку музике, након обичних слатких гримаса, наређено им је где да се потпишу. И то је извршено. Кроника дана није забележила, да ли су након тога сви скупа пошли у Могге Патше, да запевају: „[е Пешт“.,,

Након свега тога, многи су очекивали, да ће ово јадно људство бити уљуљкано, ма и привремено, у једну омаму, да су ратови и нова крв рења онемогућена бар за један људски век; да учесници и гледаоци ове језовите трагедије неће за свог живота бити позвани, да у другој, још језовитијој трагедији суделују. Али им чак ни та жеља није испуњена, „Опасност није минула“, вичу носиоци политичких снага држава и државица, вичу министри рата, зракопловства, морнарице; а њима се придружују сви они који у рату нађоше неиспрпне изворе новог. богаћења и лагодног живљења, да се уз њих привежу стотине опскурних умова и плаћених

а

546