Nova Evropa

Наша независна штампа.

Г, А, Ш!легл, један од неколиких озбиљних и писмених новинара што их имамо у Југославији, учинио је задњих месеца у два три маха одличне услуге нашој јавној речи устатући одважно, и под пуним потписом, у одбрану новинарског поштења и слободе мишљења. Да излазимо чешће, и да нам није простор тако скучен, ми бисмо сматрали својом дужношћу да бар региструјемо оваке његове чланке, те да му пружимо моралну помоћ у борби противу злоупотреба наше жуте штампе, и против „политичког дервиштва“, како је он сам назвао недавно ове појаве у нашој журналистици, У последњем. свом оваком чланку (види загребачке „Новости“ од 13. јуна), Г. Шлегл реагира на писање једног свог загребачког друга поводом последње владине кризе, који се оборио био на „Новости“ као на независтан орган, проглашујући начело, да новине које нису страначке, и новинари који нису страначки опредељени, управо и не могу имати свога мишљења у политичким питањима, или да га бар не би смели износити на. јавност, те оспоравајући на тај начин независној народној интелигенцији право на заступање својих погледа јавно у новинама. Г. Шлегл је довољно речит, да овако монструозно схватање јавног рада и иступања сам сузбије и отера у апсурд, и ми бисмо имали ту само да потпишемо оно што он каже у свом чланку. Али се задржавамо мало дуже на овом предмету, јер се он у суштини тиче непосредно и нарочито и нас, будући да се главна врлина „Нове Европе" (уколико је има, а. по признању и домаће и стране јавности) досад и састоји у томе, да служи слободном трибуном независној народној интелигенцији, за изношење погледа па политику и јавни живот уопште,

(Ова полемика, далеко од тога да је „депласирана“, како: би то сад заговарач онога схватања, загребачка „Ријеч“, хтела, открива доиста, и по нашем мишљењу, „симптоме тешке болести наше савремене јавности", што најбоље показује већ и чињеница да је — у заглушној хуци и буци страначких погрда. и клевета —- остала готово незапажена и незабележена, иако се ради о тако важну предмету, иако се води на уводним местима двају раширених загребачких листова. („Новости“ и „Ријеч“ се, додуше, — вероватно из деликатних обзира према недавној блиској прошлости — узајамно не именују, али су алузије сасвим јасне и несумњиве за сваког читаоца оба листа, те им ми наравно нећемо следовати у чувању откривеног анонимитета.) Насупрот Г, Шлеглу у „Новостима“, од стране „Ријечи“ стоји овде ауторитет Г, Већеслава Вилдера, садашњег подсекретара Министарства Унутрашњих Дела, који