Nova Evropa
На престо бугарски доведен је странац, који је одмах осетио да је управљање Бугарима и његов опстанак у Бугарској чврсто везан са људима изван Бугарске, Раширених руку он прима све оне који, прошав кроз егзархијске школе, долазе из Македоније, и даје им сва чиновничка звања. Ови загранични дошљаци одмах су се слили у једну организацију која је, у тек формираној држави, постала чиниоцем највеће снаге. Тако су постали „македонствујушчи“, — држава у држави. Још 1891, то је била терористичка организација, и по њену налогу, њен члан Паница имао је да убије Стамболова. Место Стамболова би убијен министар Белчев, Стамболов је имао гарнизон у својим рукама — Кобург још није био успео да Ta попуни својим македонствујушчима —, и Џаница буде одмах стрељан, Што није успело Паници, то је пошло за руком Науму Туфекџијеву, који по највишем наређењу убија Стамболова неколико месеца након стрељања Панице.,
За своје владавине, Фердинанд Кобург домамио је из Македоније у Бугарску на 150.000 душа. Он је испунио њима сва државна надлештва и, с помоћу њихова организованог терора и пандурског лакејства, успео је да постане самодржац Бугарске. Од свога постанка македонствујушчи раде ово: 1) утврђују странца у Софији, да би постали моћни и неодговорни чиниоци у Бугарској; 2) по Македонији просипају крв, заводе терор, и изазивају реакцију од стране Срба и Грка; 3) егзархијску цркву, своју мајку, стављају у своју службу; 4) приређују мучки напад на Овчем Пољу (1913 године) и стварају рат између Србије и Бугарске; 5) у октобру 1915, коначно убацују Бугарску у наручје Централних Сила; 6) за време окупације Србије убијају на 30.000 лица у Топлици и Поморављу, масакрирају српске војнике по болницама; 7) после Светског Рата покушавају да организују терор у Јужној Србији; 8) 1923 убијају Стамболијског и на 18.000 бугарских сељака, и отимају политичку власт из руку бугарске демократије; 9) исте године приређују покољ над бугарским радним масама. Све су ово извршили било по заповести, било под окриљем странца на престолу.
IV
Кроз цео ХЈХ век Србија је превирала и стварала себе саму. Десило се много буна, многи су великани погубљени или протерани, многи владари збачени или убијени, док најзад није онај турски пашалук постао свежом нацијоналном државом сељачке демократије, способан да буде Пијемонтом свих Јужних Словена. Тек са формираном колективном душом и организованом нацијоналном државом, србијанска демократија пошла је напред и бацила поглед преко државних граница,
316