Nova Evropa

одговора! — ударац посред главе. Руси су сањали о својој мисији Месије, која је сродна с Хришћанством бар у томе да није донела свету мир него мач и крв, које оличује данас бољшевизам. А Британциг — Они су стајали умотани у густе облаке глупе самосвести, за коју су држали да им је то народни карактер; а изнад ових облака узлетео би само понеки случајни геније расе, као например један познат експонент империјализма —- али империјализма англосаксонског | (Киплинг), кујући речи које су доводиле у усхићење целу Империју, као оне о „терету на плећима белог човека" {„wh.te man's Бигдеп") или о „вечитој жртви скрханог и покајничког срца“. — Доиста, какав гласник с Марса могао би помислити, да је овај наш свет помахнитао, И могао би са смешком посматрати шта се ради, да није све било тако жалосно.

Онда је Рат прекинуо те француске — и друге — основе о духовној превласти, У одбрану француске груде поврвеше од седам Mopa [Seven Seas) британски народи, потомци вековних непријатеља Француске. И толики британски људи повероваше да ће крвне везе друговања под оружјем искоренити стару мржњу, А гле, десило се у многоме противно. Французи сазнаше да њихов језик, иако је главни језик у Европи, није ј зик целога света. За ратом је дошао мир, и с њиме Друштво Народа, на чијим седницама превлеђују народи који говоре енглеским језеком. Многи Европљанин сазнаде, да британске доминије нису покорне некој енглеској империјалистичкој војсци и војној управи, како су они можда мислили, већ да је Британска Империја добрим делом једно слободно заједничко царство народа. Чињеница, да и сама Индија, крунска колонија, има свога представника у Лиги Народа, изазивала је поређење, у корист Британије, са Француском чије колоније онде нису заступљене, и наметала је помисао народима у Лиги да Велика Британија можда стога има више муке са расама над којима влада него Француска, што ове имају већу слободу кретања па се боље чују. Што је у истини тако, Све је то, како се чини, озловољило Французе.

Али да погледамо уназад, у историју, — то ће нам помоћи да разумемо како су Французи дошли до својих погледа на ствари, Пре неколико векова, кад је оно пронађен Нови Свет, настањивале су обале Атлантског Океана три водеће нације; Енглеска, Француска, Шпанија. Данас је Северна Америка, углавном, англосаксонска, а Јужна Америка шпањолска (односно португалска). Један од великих снова Француске, у 17, и 18, веку, био је, да од Канаде начини Нову Француску. Вобана је стално подилазио страх да би Енглези и Холандези „могли навалити на Америку и на обе Индије и однети онамо калвинизам", и он је начинио план за колонизацију Канаде, рачунајући да ће она за једно столеће и по

567