Nova Evropa
o slobodi, to nije bilo za slobodu klasa u opsegu jedne nacije, već samo za slobodu jedne nacije od jarma druge nacije«, Postaviti, i to ovako kategorički, ovu tvrdnju o Bajronu, znači ne· poznavati dovoljno pisca o kome pišemo, Bajron nije mogao da se bori za »slobodu klasa« u Italiji, jer je to bila Italija pre Garibaldijevih dana, u kojoj su još bile na dnevnom redu za rešavanje mnogo vitalnije stvari, Tako isto on to nije mogao da radi ni u Grčkoj od 1824, de bi svaka njegova moguća oracija o »klasnom oslobodjenju« bila u to doba glas vapijućeg u pustinji, Niti, najzad, možemo mi danas, sa ovih naših sadašnjih perspektiva i sa današnjim pojmom o klasnom oslobodjenju, kritikovati n ašim normama, i odmeravalti našim merilima rad jednog javnog radnika na počeiku prošlog stoleća, Ali onoliko koliko je to odgovaralo duhu i idejama njegova vremena, Bajron je bio u prvim redovima kao borac za klasno oslobodjenje, koje se tada u svom embriju pojavljivalo u britanskim industrijskim Кгајеvima, Prva je faza Bajronove političke karijere ispunjena poglavito, pored napada na korupciju viših krugova, odbranom radničkih masa od vladinih progona, kojima su bili izložene usled čestih pobuma, Njegov je prvi i dobro poznati govor u parlamen{fu [27, februara 1812), jedan govor koji mu je doneo bezbrojne čestitke od tadašnjih istaknutih političara, i u kome je Bajron napao držanje vlade i lordova prilikom debate o t, zv. »frame breaking bill«-u, iza učestalih pobima tekstilnih radnika u Notingemu, Obraćajući se tom prilikom konzervativnoj grupi, Bajron im je rekao izmedju ostalog: »Vi nazivate te ljude ruljom, očajnom, opasnom, i glupom; i izgleda da mislite, da je jedini način da se utiša „bellua multarum capitum ako joj se odrube nekoliko od njenih suvišnih glava ,.. ali nemojte zaboraviti da rulja veoma često izražava озебаје пагода.« Njegove simpatije na strani narodnih masa dobile su takodje izražŽaja i prilikom pobuna u Francuskoj, za obnovu Republike, kada je Bajron rekao onu lepu rečenicu; »Biće krvi kao vode i suza kao magle, — alli- će na kraju narod da pobedi« —d Al njegovi napadaji na vladin projekt za ugušavanje pobune nisu uspeli; konzervativna je većina glasala za zakon, i Bajron je pokušao da se zadovolji lakom osvetom u satiričnim stihovima. I dok je Evropa još grcala pod teretom zaostavštine Napoleonovih avantura, i dok su nabobi iz Indije zamenjivali brzim korakom degenerisane izdanke starih aristokratskih loza po niihovim poljskim dobrima i palatama, a mladi kapitalistički sloj počeo sve efektivnije da provlači svoje pandže kroz socijalni i politički život svakog naroda i zajednice, Bajron je potpuno shvatao taj momenat svoga vremena, om je video istinu iza zastava i parada, i u »Don Žuanu« uzvikuje:
580