Nova Evropa

брат, твој пријатељ; али кад говориш као турчин, како азијатин, како непријатељ нашега племена и имена, мени је то противно, и свакоме би благородно мислећем противно било", Уосталом, ловћенски Прометеј свакако добро зна да га овај „брат Бошњак“ неће разумјети, предвиђа да ће се чудити владичину писму, па ипак пише, свјесан да врши једну дужност у име велике народне мисли, „Али се надам“, завршава он ово знаменито писмо, „да ће наши потомци, кад било да било, дати достојну цијену отачаствољубивим мислима у писму владичину, на кога се виче са сваке стране како на бијелу врану“. Није потребно, држим, коментара овоме писму, Владика је јасан, а потомство је доиста дало достојну цијену његовим мислима,,.

_ Пророк будућности свога народа, Његош с презиром одбацује недостојне синове мајке домовине;

Ко се стиди мајчина млијека,

Нек се стиди људих и свијета,

Нек се стиди сунца и мјесеца.

Ђе народност — живот је душевни, ђе је није — без душе кипина"...

Он без размишљања нуди Јелачићу крв које хиљаде Црногораца, да је принесе на жртву великој будућности народа. ер за велику идеју нијесу велике никакве жртве, Слобода је божанство којему се све може жртвовати, Човјек без слободе није човјек. И почасти и високи положаји у туђини, само су кукавна варка, кип без душе. Само „ђе је народност — живот је душевни“, све је остало ропство и надничарење. Надничар је Бошњак Осман-паша иако је везир Арбаније, надничар је Јелачић иако је аустријски бан. И мада је Јелачић одбио да прими Владичину помоћ у људима, Владика не престаје да се нада да ће Јелачић поћи оним путем који је он онако пророчки видио и показивао. Он куша својим божанственим језиком да упути бана по томе путу, којим се " стиже до ватрено жељене слободе народне, У знаменитом свом писму из године 1848, док се Јелачић још борио, Владика пише; „Тебе је тајна судбина на челу Јужних Славјана поставила, тебе срећа с дивним напредностима вјенчаје,.. Сваки народољубац, цијели народ наш у тебе је очима упро и к теби руке пружа, како небом посланом Месији. Твој је задатак велик, њим Европа нови вид добива; он миче гадну љагу са лица силних Славјана, који до дана данашњега ништа друго нијесу били до продани и жалосни робови и надничари других народа... (Ох, драги бане, већ земља од ове мрске неправде стење, душе су благородно мислећих Славјана у вјечној муци, стиде се свијета и људи због овога нискога